Београд — Приходи грађана Србије болно су ниски по западноевропским стандардима, а да би се то променило, потребан је раст знатно бржи од три процента, каже Џејмс Руф.
Шеф Мисије ММФ-а за Србију у ауторском тексту за нови број НИН-а наводи да је економски програм, који Србија спроводи уз подршку Међународног монетарног фонда, премашио сва очекивања у погледу привредног раста, инвестиција, запослености и фискалног прилагођавања и један је од најбољих у историји програма Фонда, у којима су резултати надмашили пројекције.
“Успех на дуги рок ће, међутим, зависити од успешног окончања структурних реформи”, истиче он и подсећа да је од 2000. ово пети програм са ММФ-ом.
Србија је скоро сваки пут успевала да на кратак рок успостави макроекономску стабилност, али не и да реши основне, структурне слабости, па је после краткорочног побољшања долазило до успоравања раста, уз све веће фискалне проблеме, констатује Руф и поручује да због тога Србија још има много тога да уради.
„Приходи становништва болно су ниски по западноевропским стандардима, а да би се то променило, потребно је да раст буде знатно бржи од три процента. Јавни дуг већи од 70 процената БДП-а још увек је висок и осетљив на промене екстерних услова или пад економске активности. Далеко од тога да је транзиција завршена, а привреда је преоптерећена неефикасним јавним сектором и премало се ослања на продуктивни приватни сектор“, наводи Руф.
Као пример истиче да су „губици у многим јавним предузећима толико велики да би држави било јефтиније да плаћа раднике да остану код куће него да настави да субвенцијама та предузећа одржава у животу“. Такође указује да можда и трећина запослених у приватном сектору ради у сивој економији, да су плате у јавном сектору у просеку више него у приватном, а пружање јавних услуга је и даље на ниском нивоу.
„Једини начин да приходи становништва у Србији расту на одржив начин је да се приватни сектор ојача и прошири, а да се јавни сектор смањи. Добра вест је да владин програм има за циљ остварење управо тих циљева“, истиче Руф.
„За реформе је потребна трајна политичка и макроекономска стабилност, а њима ће се природно противити интересне групе које профитирају од одржавања постојећег стања. Земље које су биле у стању да превазиђу те препреке бележиле су брз раст и брзо хватале корак са развијенијим земљама. Централна Европа и балтичке земље су сада на нивоу од две трећине дохотка западне Европе, у поређењу са око једном трећином у случају Србије“, навео је он.
Џејмс Руф ће наредне седмице учествовати на Копаоник бизнис форуму, који организује Савез економиста Србије.
Извор: НИН
