Докторка Мирјана Томовић, која је радила као неуропсихијатар на ВМА, тврди да јој је секта Црна ружа прво убила сина, а онда јој наводно напаковала хапшење јер се дрзнула да унајми приватне детективе и раскринка злочин ове мрачне организације!
Докторка Томовић тврди да је ухапшена само два дана уочи захтева за обнављање истраге о мистериозној смрти сина Филипа (17) и достављања доказа да их је блиска рођака типовала због имовине, као и да је дечак наводно добио задатак да побије целу породицу!
– Секта Црна ружа је економски пљачкаш! Нас је типовала блиска рођака због два стана у Београду, куће на мору и породичне куће у Београду, коју смо делили са девером. Филипа смо пронашли мртвог 13. фебруара 2002. са малом рупом од метка на челу. Обдукциони налаз је стигао тек 2005, иако је тужилац седам пута тражио извештај. Ми смо 2007. припремили обнову процеса са доказима које су прикупили приватни детективи. Ухапшена сам у уторак, 27. маја 2008, а два дана касније је требало да полицији предам доказе да је син извршио самоубиство по наговору секте. То је главни разлог што су ме одвели у затвор – тврди докторка Мирјана Томовић и препричава голготу кроз коју је прошла.
– Повезали су ме са криминалном групом и пацијентом који је отпусну листу искористио да одложи одлазак у затвор. Хапсили су ме као најгорег криминалца! Војна полиција са ВМА ме је звала да се вратим са састанка, говорећи: „Требате нам лично“. На ВМА су ме чекали младић и девојка у цивилу, за које сам мислила да су пацијенти, али се испоставило да су инспектори СБПОК-а, којима се придружила и војна полиција. У мом кабинету нису ништа нашли, па су ми узели само мобилни телефон. У СБПОК-у су ме саслушали, а онда из фиоке извукли већ откуцану изјаву и тражили да је потпишем, али сам одбила! – препричава докторка.
Од момента када је ушла у Централни затвор почео је, како каже, њен лични прогон и тортура целе породице.
– Провела сам 338 дана у притвору. У затвору влада робовласнички однос. Била сам са шест жена у скученом простору. Нехигијена, туга и бол осталих притвореника су нешто најтеже што сам доживела. Свима сам била лекар и уједно скупљала бубашвабе величине кажипрста, јер ми ништа није страшно. Суђено ми је у Специјалном суду због злочиначког удруживања и примања мита. Пазите, ја злочинац?! Чак и да сам узела мито, да ли сам злочинац? Од групе сам издвојена 2013. по одлуци Апелационог суда, а поступак се после девет година води у Првом основном суду. На моју срећу, случај је пре две године додељен правдољубивој и неустрашивој жени, која је тражила да комисија вештачи отпусну листу због које ми се суди. Лекари су се изјаснили да дијагноза није погрешна, јер да сам хтела да „пакујем“, написала бих да пацијент има тумор на мозгу. Нема помена о измишљеној отпусној листи јер је човек имао повреде главе, падао је са мотоцикла и болује од епилепсије – каже др Томовић.
Докторка је по изласку из притвора враћена на посао, али су је годину дана касније колеге са ВМА суспендовале, наводећи „да је штетна за установу“, иако јој дају 50 одсто плате.
– На последњем претресу, 17. новембра 2016, тужилац је повукао предмет на разматрање. Питам се ко треба да скупи храброст и врућ кромпир из Специјалног коначно реши, а прљаве ствари претходног режима једноставно очисти! Спасла ме снага духа, ведра нарав и материјална обезбеђеност породице, која ми је, уз поједине чланове уже фамилије, највећа подршка. Лечим болесне и надам се да ће садашња власт окончати ову агонију, јер коме треба врхунски стручњак, неуропсхијатар, да седи код куће, док болесници месецима чекају на заказивање прегледа – поручује на крају Мирјана Томовић.
Извор:Ало.рс/Србија Јавља
