И Веселин Шљиванчанин испричао за Курир како је бивши председник СРЈ лоше лечен у притвору и да би остао жив да му је на време пружена помоћ у затворској болници
Слободан Милошевић је сумњао да га у хашком затвору трују преко флаширане воде, каже лидер СРС Војислав Шешељ.
И бивши официр ЈНА Веселин Шљиванчанин истиче да је Милошевић имао најлошији третман од свих притвореника и да није одведен у затворску болницу иако се уочи смрти 11. марта 2006. жалио да је болестан.
– Они су га убили јер су му ускратили благовремену медицинску помоћ и што су му убацивали погрешне лекове. Били смо на истом спрату годину дана и једном кад смо се враћали из шетње, носио је флашу белгијске минералне воде „барледук“, насуо ју је у стаклену чашу и на дну се наталожио неки бели прах. Само ми је рекао: „Ево, да видиш и памтиш“ – прича за Курир Шешељ.
Све камере искључене
Наши саговорници тако потврђују наводе из књиге „Анатомија судског убиства“ аутора проф. др Вукашина П. Андрића, чији је уредник Марија Милошевић, а у којој су, како је Курир јуче писао, изнети детаљи о сумњивој смрти Милошевића – све камере у затвору биле су искључене, што је преседан, а тело је држано у ћелији више сати како би испарио лек за лепру, који му је намерно даван како би га убили.
– Непосредно пред смрт холандски доктори нашли су му у крви два антибиотика, против туберкулозе и лепре, који сузбијају дејство лека против крвног притиска, од чега је патио. На последњем суђењу пожалио се да му је глава тешка пола тоне, али лекари затворске амбуланте нису реаговали – наводи Шешељ.
Шљиванчанин каже да је у Хагу имао добру негу, а Милошевић најлошији третман.
– Неки притвореници су се лоше односили према њему, па није ишао на спорт, ускраћиване су му посете. Не знам које лекове је примао, нисмо смели да се интересујемо за то, стражари су нам у ћелије доносили лекове и чекали да попијемо. Али сигуран сам да не би преминуо да је одведен у затворску болницу, пошто се тих дана жалио да је болестан. И изгледао је лоше – прича Шљиванчанин, који је у књизи „Бранио сам истину“ описао последње сате с Милошевићем.
Кафа за душу покојника
– Спремали смо тог 10. марта качамак. Милошевић га је узео, отишао у ћелију и више га нисам видео. Сутра око 10 сати, кад идемо на спорт, настао је потпуни метеж. Утерани смо у ћелије као стока. Око 13 сати дошао је др Фалке, нервозан, и рекао ми: „Умро је Милошевић, обавља се увиђај и зато морате бити затворени“. Одговорио сам: „Нисте довољно пазили, није адекватно лечен.“ Слегао је раменима. Тек око 17.30 су нас откључали и позвали у заједничке просторије. Тражили смо да га видимо, нису дозволили. Онда сам понудио да попијемо кафу и сок за душу покојника јер је то обичај – испричао је он.
Извор: Kurir.rs
