Србија

СРБИЈА ПРЕД АМБИСОМ: Без решења ако имигранти муслимани почну да се концентришу у Санџаку

Пише: Ненад Кецмановић

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Стално се питам зашто мигранте са Блиског истока не приме Сједињене америчке државе.

Данас и њихов предсједник индиректно потврђује оно што су се други до недавно устручавали да приговоре јединој суперсили: САД су режирале рушење стабилних режима јаких арапских лидера на Блиском истоку. Алиби им је био да су диктатуре Садама, Асада, Гадафија, Мубарака и Бен Алија не само срамота него и опасност за цивилизовани свијет.

Под фирмом „арапско пролјеће“, запалиле су серију грађанских ратова, којим се у Ираку, Сирији и Либији не назире крај и произвеле милионе избјеглица које су нагрнуле у Европу. Ако је већ неспорно да су их САД отјерале са огњишта, не би ли онда биле и прва адреса за уточиште?

Занимлјиво је да то нико и не помиње, иако мигрантски цунами пријети да поплави Стари континент. Најприје да потопи његово балканско предворје.

Ердоган је ономад поново подигао прст према Бриселу да ће отворити границе мигрантима. Љут што су Нјемачка и Холандија забраниле његовим министрима да међу турским гастарбајтерима агитују за референдум о промијени устава, најавио је инвазију од два милиона неволјника. Надајмо се то неће догодити, јер постоји дил Ердогана са ЕУ да их Турска, уз европску финансијску мегакомпензацију, прихвати и задржи. Али, ко зна …

Шта онда? Мигранти са Блиског истока би у новим бескрајним колонама кренули већ уходаном балканском рутом и протрчали кроз Грчку, која је и сама у дубокој економској кризи, и Македонију, која је и у политичкој. Нагрнули би у Србију, која је, фасцинирана ласкањем Брисела да је добродошлицом мигрантима доказала приврженост европским вриједностима, касно започела строжу контролу граница. Напротив, као негативан примјер, Брисел је прозивао Мађарску, која је одмах подигла бодлјикаву жицу, али је Орбан остао при свом.

У међувремену, како је мигранстка плима у све већим таласима заплјускивала границе Нјемачке, која је за мигранте изабрана землја, и Ангела Меркел им је нагло притворила врата.

Није баш признала да јој је Орбан постао узор, али утихнуле су и критике на рачун Мађарске и комплименти за Србију.

Хладна зима привремено је замрзнула балканску руту за придошлице са Медитерана, а они који су се затекли у Србији повукли су се из пограничних зона према ЕУ и београдских паркова у топле прихватне центре, лоциране између границе и пријестонице.

Тако су нестали из медијског фокуса, али не из реалности која ће, чим гране сунце, поново бити нападно видлјиви. И, ако занемаримо Ердоганове пријетње, популација заглавлјена између југа и сјевера Србије биће значајно омасовљена.

Напријед, преко мађарске и хрватске граници ЕУ, не дају им. Назад у ратне зоне они, природно, неће.

Шансе да ће се рестриктивна имиграциона политика западних земалја на краћи рок промијенити, мале су као и шансе да се животу Ирак у, Сирији и Либији нормализује.

Напротив, најбогатије европске землје прогласиле су неуспјех мултикултурализма и прије актуелног политичког скретања удесно, којем је кумовала управо мигрантска криза.

Сиромашнија Вишеградска квинта, са кратком задршком, придружила се Орбановој ригорозној заштити граница од арапских придошлица.

Најавлјена политика америчког предсједника о сарадњи са Русијом против ИД посустаје прије него је и почела, а тежиште сукоба само ће се премјештати из једне блискоисточне землје у другу. Најзад, и нека нагађања да ће нова рута кретања миграната заобићи Балкан показала су се неоснована.

Солидарност са мигрантима била је и морална обавеза власти у Србији с обзиром на то да су током ратова, санкција и бомбардовања многи наши наишли на отворена врата других земалја. Али, тешко је процијенити колико ће тих несрећних лјуди силом прилика трајније остати у Србији и шта наша држава може да учини са њима.

Чак и из безбједносног угла мањи је проблем што су се међу њих у Србију убацили исламски терористи, а много већи – велика већина осталих миграната.

Без посла и свога крова над главом, без знања језика, из друге културе, вјере и климе, са страним менталитетом, навикама, обичајима и погледом на свијет – наћи ће се на неизвјестан рок и са нејасном перспективом у землји која се тешко носи и са властитим проблемима.

Чак и привремена интеграција у Србији дјелује као немогућа мисија.

Питање је само да ли ће се, због разумлјивог очајања, прво њихова захвалност према домаћинима преокренути у агресију према нежелјеној средини? Или ће се агресија прије појавити код домаћина према њима зато што ће, сасвим очекивано, почети да се сналазе и уклапају мимо овдашњих законских и обичајних норми?

Али, доволјно је већ и ако протестима пред амбасадама Нјемачке, Мађарске, Хрватске и др, загуше саобраћај у центру града и прекипи Београђанима који се на 40 целзијуса у шпици пробијају с посла кући. Још прошлога јуна мигранти су, испружени по травњацима, из београдских паркова „отјерали“ баке са унучићима.

Пензионери и сиромашни биће револтирани открићем да мигранти, уз бесплатан смјештај, добијају на поклон прехрамбене пакете, хигијену и друге потребштине, и вишкове још продају по београдским пијацама, док они то не могу ни да зараде.

Да и не говоримо о томе да ће неизбјежно бити и крађа и насилја појединих миграната, посебно према домаћим женама и дјеци, што и у западним метрополама, са неупоредиво већим мултикултурним капацитетима, изазива провале контранасилја.

Беспослени млади мигранти неће потражити да зараде као „вуковци“ или брањем воћа изван града, али ће се лако уклјучити у домаће криминалне групе на ризичним пословима. А, са друге стране, биће много оних којима ће за све личне, приватне и друштвене проблеме бити криви мигранти.

Укратко, мигранти ће постати акутан, тежак и комплексан проблем за Србију, која има све мање основа да се дичи што се према мигрантима понијела више у складу са европским вриједности него све землје ЕУ.

Из Брисела стиже све мање похвала, али наводно и финансијске подршке, јер је Турској, ради ране превенције неизмјерно увећаног прилива миграната, отишло десетак милијарди евра. Најзад, Мађарска, сада већ херој одбране границе хришћанске Европе, најавлјује да ће мигранте, који успију да се провуку кроз двоструке као жилет наоштрене ограде, хватати и у дубини територије и враћати натраг у Србију. А Нјемачка то већ чини по закону о враћању мигранта у землју уласка на територију ЕУ.

Неки процјењују да ће се арапски мигранти временом концентрисати у Санџаку и на Косову, односно у бошњачком дијелу Федерације БиХ, као подручјима доминантно муслиманске вјере и оријенталне културе. То би, међутим, могло да изазове проблеме регионалног баланса хришћанске и исламске популације, па и регрутације блискоисточних сунита у редове милитантних вехабија.

Рјешење за мигрантске неволје не треба, дакле, тражити ни унутар Србије, ни у сусједству, као ни на Оријенту и на Окциденту, него једино у традиционално имигранстком и богатом тзв. Новом свијету, а прије свега у Америци.

САД су, како смо на почетку констатовали, не само узрок проблема него и једино рјешење.

Трамп је поштено признао да су Клинтонова и Обамина, али и раније администрације, рушиле режиме по свијету, те програмски ставио тачку на ту прлјаву праксу. Али, он се чак ни декларативно није обавезао да ће се позабавити погубним последицама те политике на Блиском истоку, индиректно у Европи и, посебно, у Србији.

Напротив, његов први потез био је да забрани улаз у САД придошлицама из неколико арапских земалја и да депортује оне који су се ту затекли без зеленог картона. Штавише, Србија је у међувремену, на захтјев Обаме, ко зна зашто и у ком броју, трајно угостила екс робијаше из Гванатанама.

Ако им дугогодишњим испитивањем методом гушења, забрањеним на тлу САД, нису потпуно испрали мозак, они мора да су отровани убојитом мржњом према немуслиманском свијету. Спремни да стану на чело терористичке борбе за ИД и мобилишу муслиманску браћу која су се у Србији нашли у безнађу.

Да више не злослутимо, Србија би хитно морала да покрене дипломатску иницијативу према Аустралији и Канади да помогну у, наравно доброволјном, пресељењу миграната који су се стицајем околности заглавили између македонске и мађарске границе.

САД би могле бар да преузму трошкове транспорта.

 

Извор: fsksrb.ru