// kod za midads
Србија

Србији прети много већа опасност од Трампа..

Од када је у новембру прошле године Доналд Трамп изабран за 45. председника Сједињених Америчких Држава, кретање долара на девизним тржиштима је потпуно непредвидиво, а то је утицало и на јавни дуг Србије.

Скаче долар, али скаче и јавни дуг Србије

Најпре је, супротно очекивањима, победа популисте произвела јачање америчке валуте, на таласу спекулације да би његове најаве о великим улагањима у инфраструктурне радове могле подићи привредни раст САД. Тако је у децембру долар достигао 14-годишњи рекорд у односу на евро, а након што је и ФЕД подигао каматне стопе на долар, јавни дуг Србије је у само једном дану скочио за 180 милиона евра.

А онда је настала промена.

У фокусу Трампових твитова и декрета нашло се преиспитивање северноамеричког споразума о слободној трговини (НАФТА), оптуживање Кине, Немачке и Јапана за манипулацију својим валутама, изградња зида ка Мексику, фијаско са забраном уласка свим грађанима седам муслиманских земаља у САД, а онда и „цурење“ делова разговора са Владимиром Путином, у којем Трамп одустаје од продужавања договора са Русијом о ограничавању нуклеарног арсенала. И још много тога другог.

Епилог: 14-годишњи рекордни раст долара у новембру и децембру, претворио се у 30-годишњи рекордни пад долара у јануару, а онда опет у нови раст у фебруару, тако да је долар данас отприлике на нивоу на којем је био почетком године.

Последице због веза са Немачком

Шта ће даље бити тешко је проценити. Домаћи економисти се углавном слажу да могући царинско-валутни окршаји на релацији САД-Кина или САД-Русија, неће имати већих последица на наше тржиште, а у томе се мање-више слажу и међународни експерти. Главни разлог је врло мали ниво размене већине земаља Централне и источне Европе са САД.

Тако економски стручњак Љубомир Митов каже да за регион ЦИЕ Трамп тренутно није велики фактор, управо због релативно малог обима трговине са САД.

– Инвестиције из САД су релативно мале, тако да тренутни ефекат није велики. Турска је једина земља која је под ризиком, мада она ни није део Централне Европе. Али, ако се протекционизам рашири, доћи ће до глобалног успоравања трговине и тада ће све земље региона осетити последице због њихове интеграције у оквиру еврозоне, а нарочито због веза које имају са Немачком – каже он.

 

Извор: Vesti-online

Loading...
Loading...