Лист, корен, али и цвет амброзије се користи за лечење и опоравак целог организма
Амброзија се у грчкој митологији спомиње каткад као пиће, а понекад као храна богова која доноси бесмртност свакоме ко је конзумира.
Посластица је то богова, која се прави од меда, воде, воћа, сира, маслинова уља и јечма. Тако је Танталу, Зеусову сину, била указана велика част тиме што ју је јео на планини Олимп. Али, укравши притом божју амброзију, намирницу намењену становницима Олимпа, био је осуђен на вечне муке.
Амброзија је врло уско повезана и с нектаром, који Хомер описује као храну богова, а амброзија је у његовим еповима описана као пиће богова.
И амброзија и нектар описани су као мирисне супстанције, које протагонисти у Одисеји користе као парфеме, а Хомер говори и о одећи од амброзије, па чак и о амброзијским сандалама богова.
Познати научници о амброзији
Познати лекар Вилијам Кук опширно саветује 1869. године како ваља користити амброзију…Лишће има стимулативно, адстрингентно, горко својство, трајног деловања. Попарено, у виду инфуза/чаја, користи се против пролива и лакшег облика дизентерије; корисно је код појаве материчног, желудачног и плућног крварења; за испирање материце код дуготрајног секрета код жена, паралелно са пијењем чаја.
Такође, као прашак и чај, употребљава се локално/споља, за заустављање крварења површинских рана коже или слузокоже носа и за смањење израженије маљавости. Јачи чај утиче на функцију бубрега, одржава тонус желуца и полагано уравнотежује циркулацију крви – ово је корисно за третирање хроничног задржавања воде у организму, посебно у комбинацији са третманима јетре и стимулацијом знојења.
Веома јаки чајеви користе се слободно/по потреби против повратка пређашње болести и показују аналогно дејство кинину. Каша листа је погодна за облагање злоћудних чирева коже јер спречава труљење оболелог ткива. Сматра се да и А. трифида има сличну целебност.
Припрема оригинални рецепт: Потопити 30 грама суве амброзије и 5 грама ђумбира у 250 мл вреле воде. Користи се свака 2, 3 или 4 сата за побољшање чишћења организма знојењем. Може се спремати и уобичајени сируп коришћењем датих мера.” (Извор:Медицал Хербалисм јоурнал и медхерб.цом)
Научник Луциус Е. Саyре 1917. године саветује употребу лишћа амброзије у домаћинству као користан тоник, адстрингент и хемостатик (за заустављање крварења) припрему екстратовањем у води. Користи се против упалних процеса у ранама, свакодневним озледама, код хемороидалних тумора и чирева и интерно узет против сенске грознице. Очигледан је позитиван учинак код нередовне менструације као и код потпуног изостанка. (Извор: Саyре,Е.Л. – А Мануал оф Органиц Материа Медица анд Пхармацогносy)
Лекар Виљем Боерике наводи да је амброзија лек против сенске грознице, црвенила беоњача, обилног сузења и несношљивог свраба очних капака. Даље, успешно се користи код грчевитих напада кашља, главобоље, крварења из носа, више облика пролива, посебно у летњим месецима, као и дизентерије.
Благотворна је за цео респираторни тракт (спречава тешко дисање, иритацију трахеја и бронхија, који могу изазвати напад астме!!!).
Хомеопатски препарат/тинктура је треће потенције а код сенске грознице и више, а користи се разређен: 10 капи у води током и после појаве алергијског напада и крварења надражене слузокоже носа. (Извор: Мéди-Т, 1999.)
У априлу 1999. године објављен је значајан научни рад Јуцени П.Д. и сарадника о сесквитерпенским лактонима пореклом из амброзије (паулитин и исопаулитин) и њиховом цитотоксичном и против маларичном деловању. (Извор: Пхармацеутицал Биологy – Формерлy Интернатионал Јоурнал оф Пхармацогносy).
Извор:алтернативно.нет
