Косовске безбедносне снаге, које су под контролом албанских политичара са Косова и Метохије, организоване су као војне јединице, а њихово формално прерастање у војску биће настављено.
Овај став деле познаваоци прилика на Косову и Метохији и војни стручњаци. Иако су након најава Хашима Тачија, председника непризнате државе Косово, Европска унија, НАТО и САД истакли да нема трансформације Безбедносних снага Косова у војску без подршке свих заједница на Косову, истина је другачија. Очекујући коначан миг са Запада, Тачи наставља тајно да обучава војску, а циљ му је да има 8.000 војника под пуном ратном опремом, како је „Блиц“ објавио јуче.
Обучавају их агенције специјализоване за овакве пројекте које воде бивши специјалци из САД. Такође, бројни су примери да припадници КБС учествују на војним вежбама са другим земљама. Последњи забележен такав случај, јавно, десио се крајем маја 2016, када су припадници КБС имали вежбе са америчком војском.
Бојан Димитријевић, некадашњи помоћник министра одбране, каже за „Блиц“ да је било је природно очекивати да ће лидери косовских Албанаца и јавно ићи на формирање сопствених оружаних снага, а да се сада чека да прођу избори у Србији.
– Мислим да је застој направљен само док не прођу председнички избори. Процес ће се наставити после избора. Још од 2001. постоје безбедносне снаге које нису само формално војска, али су организоване као војне јединице. Мало су лицемерне изјаве представника НАТО који заборављају да је та војна организација помогла да се формирају и организују безбедносне снаге Косова. То је тада објашњавано демилитаризацијом ОВК-а – објашњава Димитријевић.
Војни аналитичар Александар Радић каже да војска косовских Албанаца практично постоји још од деведесетих година прошлог века, када је режим Слободана Милошевићев избацио Албанце из свих институција, па су они правили паралелне.
– Снаге безбедности косовских Албанаца су само еуфемизам за војску и само је питање времена када ће то и формално постати. Они имају Министарство снага безбедности, што нигде у свету не постоји. Тренутни застој је настао јер НАТО не жели да се формира војска за територију за чију безбедност кроз мисију Кфора имају мандат. Међутим, НАТО има јасно и јавно обзнањену намеру да се повуче са Косова и Метохије – објашњава Александар Радић.
Он напомиње да је јасно зашто српска страна инсистира на што дужем остајању Кфора, јер је тако Косово под протекторатом, али напомиње да то није дугорочно одрживо.
– Србија има ту временско ограничење због преговора у приступању ЕУ. За Србију је у тим преговорима неизбежна тема успостављање нормалних односа с албанским властима. Албанци знају колико су за Србији битни ти преговори, па онда подижу тензије – наводи Радић.
Наш саговорник додаје и да појачана реторика у српским медијима и преувеличавања наводне модернизације Војске Србије само утичу на то да аналитичари са Запада преувеличавају руски утицај – закључује војни аналитичар Радић.
Хоти: Војска већ наредне седмице
Шеф кабинета тзв. косовског председника Беким Чолаку тврди да се генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу „омакла грешка, намерно или ненамерно“ кад је рекао да би Приштина требало да координише са Београдом у вези са трансформисањем Косовских снага безбедности у војску.
С друге стране, заменик косовског министра за културу Реџеп Хоти најавио је да ће косовска војска бити формирана наредне седмице.
– Сада је време за војску, а забринутост наших међународних партнера, САД и НАТО, разумљива је, јер је ово осетљиво питање – рекао је Хоти, и додао да је Косово у стратешком смислу „попут Израела у окружењу Арапа“.
Туск: Дрмају Западни Балкан
Председник Европског савета Доналд Туск изјавио је у Бриселу да је „свима јасно да унутрашње и спољне снаге настоје да уздрмају подручје западног Балкана“.
Туск је то рекао по завршетку дводневног заседања шефова држава и влада ЕУ који су, по његовим речима, имали „продуктивну расправу о западном Балкану“.
– Ми нисмо наивни. И зато су лидери ЕУ поново истакли неопозиву подршку земљама западног Балкана и њиховој европској перспективи – рекао је Туск.
Председник Европског савета је додао да су лидери ЕУ изразили и подршку „спровођењу европских реформи и пројеката на западном Балкану“ и да се нада да ће „та позитивна порука ЕУ да се чује у региону“.
Извор:Блиц.рс/Вук З. Цвијић
