Представљамо легенде о тајном богатству за којим се и данас трага у Србији
Две године су аркановци, Државна безбедност и мистериозни Сицилијанац разгртали земљу у једном нишком селу тражећи злато
Легенда каже да је поп Мартин у турско доба пљачкао султанове караване и благо крио у пећинама, бунарима и јамама у југоисточној Србији. У свим верзијама предања помиње се и Смокова јама – јама у којој је остављена главнина блага, а на чијем је улазу „златни смок“, механизам у облику неотровне змије зване смук. Та справа од позлаћеног челика ударцима убија сваког ко покуша да уђе у јаму а не уме да је деактивира. Пре двадесетак година у амбуланти у Гаџином Хану један чобанин лечен је од фрактуре чела и грудне кости, али није хтео да објасни како се повредио. Мештани су били убеђени да је преживео напад „златног смока“, а ловци на благо неколико месеци доцније отели су га из куће. Пронађен је седам дана касније, измрцварен. Умро је од последица зверског мучења за месец дана.
Без сумње
Трагачи за златом постојање попа Мартина и Смокове јаме не доводе у сумњу. Међу њима круже чак и „записи попа Мартина“, наводна књига с детаљним описима места на којима је скривено благо. Једно изгледа овако: „Код места Света Параскева, сокобањско, кад уђеш у цркву, од врата од истока иди до средине цркве и стани, има камик жут. Под њега товар злата.“ Као локације помињу се Гаргова воденица, манастир Свети Јован Пуст, Јеленова пећина, Шупљи камен, Шарчев дол, Гогин врх, Оштра чука, Миљковац…
Овај последњи, Миљковац, село је 18 километара удаљено од од центра Ниша. Лежи на рубу Алексиначке котлине, на месту где је у доба Римљана био град. Остаци древних зидина распаљују машту ловаца на благо, па мештани и данас срећу „планинаре“ и „кампере“ који преко рамена носе ашове…
Жељко Ражнатовић Аркан у Миљковац се 1996. довезао џипом. Људи у његовој пратњи нису били говорљиви, али локални полицајци убрзо су почели да причају да су то радници Државне безбедности… С њима је био и мистериозни Италијан са Сицилије Салваторе Антони Фијандак, који је руководио радовима.
Тајанствено деловање
Припадници ДБ смењивали су се, повремено су долазили и аркановци у црним униформама, и све је то трајало две године, да би последњег дана хеликоптер неколико сати надлетао врх једног брда. Да ли је утоварио нешто или није, Миљковчани не знају. Кад су се аркановци повукли, за њима је остала дубока рупа, коју су мештани одмах крстили „Јовина јама“, по Јови Бранковићу, на чијем се имању копало.
– Када сам тих година видео да на мом поседу нешто раде непознати људи, пријавио сам их полицији, али ми је речено да се ништа не бринем и да ће свака евентуална штета да ми буде надокнађена – причао је Бранковић после новинарима, додајући: „Сигурно су тражили благо попа Мартина!“
Да ли му је штета надокнађена и да ли је у јами нешто нађено, обичним људима остало је непознато. У архивама Службе државне безбедности свакако има занимљивих података.
МАПА ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ
Арканови трагачи у Миљковцу користили су упутство које је Државна безбедност негде запленила: „Нађи камену таблу на којој је исписано седам слова и три крста, испод које се налази подземна магаза од 12 просторија, пуна златних дуката, златног накита, четири круне с дијамантима и пуни казани разног блага. Ту се налази и подземна црква опточена златом“.
7 сутра… 5. Павковић је командовао: „Нађи благо!“
Извор:Курир.рс/Момчило Петровић
