loading...
Издвајамо Србија

ТОМАХАВК ПИСЦИ: Како је једна књига написана САМО да би нас НАТО бомбардовао

Није случајно ни да је аутор ове књиге, како сам истиче, “све изворе за албанску историју”, док је радио на њеном рукопису, налазио искључиво међу Албанцима и Хрватима.

За многе младе у Србији, 2017. је година у коју ће памтити по пунолетству, по години у којој су постали одговорни за свој живот, први пут ће моћи да гласају и да доносе самосталне одлуке.

Ти млади Срби су рођени 1999. године, коју ћемо сви памтити по бомбардовању које је НАТО извршио на српски народ, баш на данашњи дан, 24. марта, пре тачно осамнаест година. Памтићемо сви ми, Срби, осим оних који то бомбардовање нису преживели.

Постављање сцене за бомбардовање

Рат у коме су деца колатерална штета, одлука да се бомбардује једна европска земља крајем 20.века, морала је да се оправда у међународној заједници.

Зато су разговори у Рамбујеу, који су вођени да би се спречило бомбардовање, унапред били осуђени на пропаст. Шта више, њихов једини циљ је био да пропадну. Да се добије изговор, легитимитет да се баце бомбе на становништво Југославије, тог раног пролећа, касног 20.века.

Једна тендециозна књига је такође играла улогу у овом чину агресије, дајући логистичку подршку бомбардовању наше земље. То је „Косово, кратка историја“, коју је написао један Енглез, Ноел Мекмилан.

Ова књига је писана с намером да посеје илузије о неподношљивом статусу Албанаца у Србији и Југославији. И да таквим представљањем ствари изазове не само отпор према актуелној српској политици према Косову, вец и да читавом српском народу натовари мржњу и непријатељство према албанској популацији у Србији.

Подршка сепаратизму

Такве књиге подршке албанском сепаратизму, док се Југославија није распала, писале су се и објављивале у Словенији и Хрватској. Кад је, захваљујући, између осталог, и њиховом доприносу, претходна Југославија докрајчена, душебрижништво над Албанцима у овом сто је од ње преостало преузела је тзв. међународна заједница и Америка, па се ту наставило и с фабриковањем литературе која треба да оправда њихово политичко – али и ратно – ангажовање у издвајању Косова из Србије и Југославије.

Ко је Ноел Малколм?

Дакле, Ноел Малколм је новинар и публициста, високообразован и са докторатом из историје. Он је седам година предавао на Кембриџу. За писање књиге о Косову потпомогнут је оксфордском стипендијом. На балканске теме пребацио се с монографија о личностима версајског и уметничког живота Европе и тек с књигом “Босна, кратка историја”, насталој у јеку кризе у БиХ, изазвао је велику пажњу и препоручио се као стручњак за Балкан.

Аутор отписао Косово

Зато је и према аутору ове књиге Косово за Србе већ изгубљено: наводно, етнички и хумано. Јер, по њему, албанска етничка заједница има право на самоопредељење. “Зато се”, , “вешто избегава израз национална мањина, а говори о окупираном подручју које је само трпело”.

Иако је та књига много критикована од стране стручне јавности, то јој нажалост није сметало да освоји велико поверење америчке и европске дипломатије и постане њена омиљена лектира.

Ноел Малколм је успео, путем “кратког курса из балканске историје” да себи да за право да се прогласи експертом за балкански регион и започне оно што ће нам се годинама даље дешавати- креирати лажну слику о Србима, као агресивцима.

Ово је само једна од карика које су сачињење против нашег народа, а које су сада пале у заборав, међутим, остао је горак укус у устима за сваког Србина који је у свету покушавао да спере љагу са нашег народа.

Озбиљни и угледни стручњаци учествовали у креирању лажне историје Срба

Несрећа је што тако писане књиге не само неозбиљни и неодговорни политичари,. већ и неки од угледа, заједно са познатим универзитетским професорима и стручњацима, препоручују као последње слово науке и злоупотребљавају као алиби за обично погрешне политичке процене и одлуке, судбоносне за земље и народе на које се односе.

Није случајно ни да је аутор ове књиге, како сам истиче, “све изворе за албанску историју”, док је радио на њеном рукопису, налазио искључиво међу Албанцима и Хрватима. Тако је контактирао са ауторима непоузданих и једностраних штива о Косову, али ни са једним Србином.

Прва бомба и прва жртва

Није ова књига разлог због кога су нас бомбардовали, али је свакако допринела томе, а њен некритички, једнострани и лажни приказ стања на Косову је имао своју улогу, а шта ли је том истом писцу било у глави 24. марта у 19 часова и 50 минута, када је пала прва ракета и погинуо први војник Војске Југославије Бобан Недељковић.

Нина Аралица

Извор:СрбијаДанас.цом/Н.Аралица