Прва жртва Трамповог нацрта о новом буџету САД могла би да буде помоћ коју Америка даје државама у иностранству. Нови председник је најавио повећање буџета за одбрану за више од 54 милијарде долара, а како би се разлика надокнадила, највише ће трпети „хуманитарни фактор“.
Сједињене Државе имају највећи и најекспанзивнији програм стране помоћи на свету, са годишњим буџетом од чак 50 милијарди долара, колико износи у 2017. години (уколико га Трамп не прекроји). Више од 18 милијарди тог буџета превдиђено је за економски развој, који се често назива „хуманитарна помоћ“, док 8,1 милијарди одлази на помоћ у јачању безбедности. Трампов тим најавио је да би „било јако добро када би САД престала да помаже страним државама, а поготово оним које је мрзе“.
Највећи прималац америчке помоћи је Авганистан, који годишње добија милијарду долара од САД, а прате га Јордан са 632,4 милиона и Етиопија 512,6 милиона долара.
Интересантно је да је Трампова администрација најавила и да ће до „кресања непотребних трошкова доћи у регионима који немају нарочиту стратешку важност за САД“. Имајући у виду да нова администрација САД, а богами ни претходна, није показала бог зна какво интересовање за Балкан, то би могло да значи да ће и то мало новца које регион добија престати да стиже из Вашингтона.
А ту би се, као највећи прималац америчке помоћи, најпре у проблему нашло Косово. Српска јужна покрајина коју су једнострано отцепили Албанци и прогласили је независном државом годишње од САД добија 30 милиона долара (толико је забележено у 2016. години). Можда та помоћ делује мизерно у односу на оне које добијају горе поменуте земље, али је далеко највећа на Балкану. Поред тога, имајући у виду да од преузимања јужне српске покрајине тамошње институције нису успеле никако да повећају стандард становништва, већ га потпуно срозале с обзиром да се живи искључиво од стране помоћи, Трампово завртање славине изазвало би велике проблеме. Да не причамо о непријатељском ставу Албанаца (упркос плаћању великог новца како би се поједини косовски политичари фотографисали с Трампом) према новом председнику САД, с обзиром да величају брачни пар Клинтон, који нимало не помаже у одобровољавању Трампа за кога сви одлично знају шта мисли о Клинтоновима.
Што се тиче остатка региона, Србија је у 2016. од САД добила 8,51 милион долара, што је смањење од чак 83% у односу на 2015. годину, када смо од САД добили 15,6 милиона долара помоћи.
Сличну суму добија и Албанија, која је у 2016. од Вашингтона добила 8,16 милиона долара, 33% мање него у 2015. када је добила 10,8 милиона.
БиХ је у 2016. добила 12,4 милиона долара, што је за чак 68% мање од 2015. када је из САД стигао скоро 21 милион долара. Хрватска је добила тек 137.514 долара, што је за 213% посто мање него 2015. када је Загреб од Вашингтона добио 432.156 долара, док Црна Гора није добила ни долар.
Умањење трошкова за помоћ Балкану, настао за време Барака Обаме, јасно показује да САД у том смислу нису нарочито заинтересоване за овај регион. С Трамповим обећањем о додатном кресању буџета, та сума могла би се додатно смањити.
Овакви поступци администрације новог председника САД доприносе тврдњи коју је недавно изнео немачки политиколог Зибо Јансен, а то је да Трамп полако препушта Балкан у руке Владимиру Путину и Русији.
интервјуу за „Дојче веле“ Јансен је рекао да мисли да ће се Трамп потпуно повући и Балкан „прогласити европским питањем“.
– С обзиром на то да Европљани и сами у томе нису јединствени: рецимо, Косово нису признале све чланице ЕУ, а то ће, према мом мишљењу, врло јасно ићи у правцу да ће Русија фактички тамо играти убудуће врло јаку улогу или имати утицај – истакао је Јансен, који је предавач на Институту за Англо-америчку историју на Универзитету у Келну.
Извор: Blic.rs
