Бивши агент ЦИА-е и комерцијални пилот Џон Лир дао је писмени исказ у ком тврди да авиони нису срушили куле близнакиње тиме што су се забили у њих 11. септембра.
Лирово стручно мишљење је да је „физички немогуће“ срушити зграде на тај начин.
Уз тврдње Кремља да је Председник Путин спреман изнети у јавност сателитске снимке којима се доказује да су куле близнакиње срушене „контролисаним детонацијама“ а не силом ударца авиона у зграде, предузимају се огромни кораци како би се оспорила званична верзија догађаја коју је дала Комисија за 9/11.
Писмени исказ је законски озбиљна ствар. За разлику од других изјава, ако се не оспори, писмени исказ постаје „законска истина“. Сада је на противницима Лирове теорије да поднесу доказе и покушају да оспоре његов исказ.
Ако не буде могла да оспори исказ, америчка влада ће бити приморана да званичну верзију догађаја коју је дала Комисија за 9/11 прогласи неистинитом.
Исказ Џона Лира је веома убедљив. Он није само обичан пилот који износи своје мишљење. Он је бивши амерички обавештајац и веома цењен припадник ваздухопловних јединица.
Џон, унук Била Лира, оснивача компаније Леарјет, пензионисани је ваздухопловни капетан и бивши пилот ЦИА-е који је управљао стотинама различитих врста летелица током своје 40 година дуге каријере. Летео је у тајним мисијама ЦИА-е у Азију, Африку, Источну Европу и Блиски исток.
У суштини, он је стручњак по питању авиона и летења, али и по питању ударања авиона у високе зграде.
Ово је исказ који је он дао а који се тиче наводног ударања авиона у куле близнакиње:
„Боинг 767 није ударио у зграде кула близнакиња упркос лажним тврдњама владе, медија, НИСТ и њихових помагача. Овакав судар се није могао догодити из следећих разлога:
У случају УАЛ 175 који је ударио у северну кулу, стварни Боинг 767 би се урушио ка унутра у тренутку када би предњим делом ударио у челични стуб дебљине 35 цм.
Вертикални и хоризонтални репови би се моментално одвојили од остатка авиона, ударајући у челичне стубове и падајући на земљу. По ударању у челични стуб, мотори би задржали свој облик и или би били пронађени унутар срушене зграде или би пали на земљу.
Боинг 767 не би могао да достигне брзину од 870 км/х на 1.000 метара надморске висине. Хладњак мотора није направљен тако да може поднети густину ваздуха на тој висини при тој брзини.
Део спољашњег трупа који је садржао 3 или 4 позора нађених у рушевинама није могао бити део авиона који је ударио у челични стуб од 35 цм при брзини од преко 850 км/х. Био би скроз савијен.
Немогуће је да ниједан део авиона Боинг 767, који је ударио у челичне стубове и забио се у средину зграде, није пао на земљу.
У рушевинама је требало да буду огромни делови Боинга 767, укључујући 3 мотора која су тешка преко 3.000 килограма понаособ, а није их лако сакрити. Па опет, не постоји ниједан пронађени структурни део од оба авиона која су ударила у Светски трговински центар.
Потпуни нестанак боинга 767 је немогућ.
Потребан је високо обучен пилот да би могао управљати оваквим авионом, што би значило да су ти отимачи авиона морали бити упознати и обучени да би могли одржати све параметре и извели такво спуштање“.
Извор: Wебтрибуне.рс
