Издвајамо Србија

ТУГА ДО НЕБА – ИСПОВЕСТ МАЈКЕ: Јелица је са 19 година умрла у најтежим мукама а доктори НЕОБОРИВО ОСЛОБОЂЕНИ КРИВИЦЕ!

Јелица Радовић хтела је да оперише чукљеве, послали су је у “Децедру”. Четири дана потом умрла је у најтежим мукама. После две апелације, доктори су слободни.

Loading...

Њена мајка Дијана Радовић је у емисији “Живот прича” на телевизији Прва ауторке Татјане Војтеховски говорила о хорору кроз који је прошло њено дете, али и она, у борби за правду.

– Јелица је видела ТВ рекламу за операцију чукљева методом “Илизаров”, коју код нас ради доктор Славко Томић. Игром случаја, њен отац је познавао тог доктора и Јелица одлази код њега на преглед на Бањицу. Он јој каже да тај захват ради само на приватној клиници и да породица Радовић закаже интервенцију на Хируршко ортопедској болници “Децедра”. Тамо је Томић радио хонорарно и за време свог редовног радног времена на Бањици, притом је представио “Децедру” као приватну клинику са врхунским условима, у шта је Дијана посумњала на први утисак- испричала Јелицина мајка Дијана.

Она је потом објаснила да им је на пријавници узето 1.600 евра, без рачуна, нити признанице, а Јелица је послата у собу, где је истог дана и оперисана, а према речима доктора, захват је прошао успешно, а опоравак ће бити брз. Неколико сати касније Јелица је мајци и сестри рекла да се лоше осећа.

И два сата касније су добили исти одговор, а да није знала да ће јој дете током целе ноћи бити само и без лекарске неге, јер су у “Децедри” медицинске сестре радиле “на црно”. Министарство здравља није имало одговор како је то било могуће.

Јелици није било добро ни сутрадан, о њој су се “старале само медицинске сестре”, а није било договорено ни “чији је она пацијент”. Тог јутра је Јелица била модра, прича њена мајка, притом наводећи да није добијала ништа од терапије, чак ни инфузију.

Како каже, “докторка Јеремић на позив” је стигла и инситирала да “се без потребе диже паника”. Доктор Томић се на позив Јеличиног оца појавио у болници, али да би оперисао неког другог, уз једно једино питање упућено Јелици – “како је рана”.

Јелица је од тог момента остављена на бригу само својој мајци, а када је требало да буде пуштена кући била је пред потпуним колапсом – црвена, без могућности да пије, једе, говори, са боловима, халуцинацијама, дрхтавицом, тешким дисањем.

– Она је размажена и под стресом од анестезије – говорили су лекари, а као “терапију за стрес” препоручили су јој “слушање вокмена”, испричала је њена мајка у емисији.

Ноћ у мукама је Јелица провела уз дежурног лекара, који је ипак остао уз њу, али је целу ноћ преспавао у болници. Ујутру је констатовао да “нешто ту озбиљно није у реду” и предложио позивање неуропсихијатра, док отац једва добија доктора Томића и наговара га да дође у болницу.

– Ово се мени ништа не свиђа, личи на сепсу – рекла је докторка интерниста, а потом су се ређали лекари који “нису веровали колико су резултати лоши”, док је докторка Јеремић констатовала да јој то “већ личи на инфекцију”.

Доктор уролог је чак констатовао да се ради о ванматеричној трудноћи, а Јелица је смогла снаге да руком одмахне и одбаци такву могућност. Родитељи су се ипак надали да је то разлог свега, Јелица је пребачена у Клинички центар, а са негативним налазом на трудноћу, у Ургентни центар.

Мајка је предложила пребацивање на ВМА, доктори су то одбацили… Минути и секунде су одлучивали о животу девојке, која је транспортована у шок собу.

Докторка Весна Бумбаширевић је мајци рекла да је Јелица касно доведена у “државну болницу”, као и да ће бити медицинско чудо као успе да преживи. Мајка је потом отишла у цркву, да запали свећу и помоли се за здравље свог детета. Када се вратила речено јој је да је Јелица преминула.

– Шта мајци даје снаге да даље живи? То је њена енергија, њена ведрина, доброта племенитост… Мајка никада не прихвата да нема њеног детета, његова душа је увек уз мајку, она своје дете проналази у доброј деци, у зраку сунца… – навела је Дијана.

Неколико дана пошто су сахранили своје дете, родитељи су кренули у борбу за правду. Комисија Министарства здравља није затекла никог у “Децедри”, па су решили да се позабаве документацијом на Институту за гинекологију и акушерство у Ургентном центру Клиничког центра Србије.

У “Децедри” је затечена непотпуна документација, комисија је закључила да не може да донесе довољно валидан закључак и тражила проширење комисије. Потом је утврђен низ неправилности, “Децедра” је затворена, а после три месеца поново и отворена за рад, да би недуго затим прогласила стечај, у страху од тога да ће породица Радовић тражити финансијску одштету.

Кривична пријава против доктора Славка Томића, докторке Оливере Јеремић, доктора Миодрага Стојановића и в.д. директора Светлане Сремчевић је поднета, а Суд части Лекарске коморе Србије је донео решење да “постоји основана сумња да Томић и Јеремић нису пружили адекватну помоћ Јелици Радовић током њеног боравка у “Децедри” и да су тиме повредили углед члана Лекарске коморе и Кодекс професионалне етике”.

Ни десет година касније, није јасно ко је у клиници “Децедра” од лекара био задужен за постоперативно праћење стања оперисаних болесника. За Јелицину смрт су окривљена три лекара – после две апелације они су коначно и необориво ослобођени кривице.

Извор: Прва ТВ

Loading...
loading...
loading...