Будући пензионери могли би да остану без могућности да се изјасне о томе да желе да им пензију сваког месеца доноси поштар
Посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владан Манић заложио се за то да се новим пензионерима не дозволи опција примања пензија на руке, већ да морају да отворе текући рачун.
– У Србији 1,3 милион пензионера прима пензије преко текућих рачуна и прошле године то је коштало 80 милиона динара – наводи Манић.
– С друге стране, 426.000 пензионера примало је пензију на руке, што је коштало државу 811 милиона динара годишње. Због тога новим пензионерима не би требало дозволити опцију примања пензија на руке, већ да морају да отворе текући рачун – додаје он.
Неспорно је да је један од добрих начина борбе против сиве економије и безготовинско плаћање, односно обављање послова преко банковних рачуна као и свих других уплата јер тако постоји сигуран траг да је нека новчана трансакција обављена.
Опција да се пензионерима укине исплата пензија доставом на кућну адресу могла би се евентуално примењивати на оне који ће се тек придружити пензионерској популацији, али и то под условом да у пензију не одлазе они који живе у деловима Србије у којима нема банке или поште.
Јер, тешко да се „стари” пензионери могу условити отварањем текућих рачуна, тим пре што их неколико стотина хиљада живи расуто по брдима и селима Србије у којима не да нема банке већ не постоји ни пошта па им је једини спас поштар који им сваког месеца доноси принадлежности.
Уз то, велики део пензионера чак ни не уме да користи услуге банке нити би под старе дане могли научити да располажу текућим рачуном и оним што он нуди.
Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање већ годинама пензионерима нуди да сами бирају начин исплате пензије, а као опције су им понуђени текући рачун, кућна адреса, шалтер испоручне поште или девизни рачун.
Када наши пензионери живе у иностранству, због уштеде, држава им пензије исплаћује тромесечно јер се оне по правилу плаћају у валути земље у којој сада имају пребивалиште, док је исплата у бившим југословенским републикама једном месечно, а не два пута као што је то случај с онима који живе у Србији, преноси Дневник.
По правилима Фонда ПИО, када пензионер први пут након решења о пензионисању добија пензију, она се доставља на кућну адресу. Након тога пензионер има обавезу да Фонду ПИО достави захтев за исплату у којем ће навести начин на који жели да се она исплаћује. Када у том захтеву нагласи да жели да прима пензију доставом на кућну адресу, онда то тако мора и да буде.
За податак да више од 400.000 пензионера данас прима пензију доставом на кућну адресу и да је то скупо за државу нису криви сами пензионери, већ чињеница да многи од њих живе далеко од градова у којима постоје експозитуре банака, а има и мањих варошица у Србији у којима нема отворених шалтера банака, тако да, чак и када би пензионери желели и хтели да имају текући рачун, морали би да иду у неки други град да би дошли до својих пара.
У тој ситуацији они се радије одлучују на то да им пензију сваког месеца доноси поштар и исплаћује на руке.
С друге стране, пензије нису тајна и нису непознаница држави, односно тачно се зна колико има пензионера и колика су њихова примања, тако да, и ако не иде све преко текућих рачуна, увек се у динар зна колико новца се сваког месеца издваја за исплату пензија.
Једини губитници у малом коришћењу текућих рачуна у банкама су заправо пензионери јер исплатом на руке губе могућност да подигну кредит, односно дођу до новца и да га онда враћају на рате.
Губе и могућност да користе чекове неке банке помоћу којих постоји могућност одложеног плаћања. Можда би они, да имају прилике и да им се пружи могућност, желели да имају отворене текуће рачуне, али их је живот натерао да буду задовољни и када поштар стигне на време.
Извор:Телеграф.рс
