Поп Мартин је на самрти открио колико је блага закопавао, а сада су те локације на мети ловаца на злато. Само на Телеграфу пратите ексклузивни серијал о закопаном благу у Србији и како до њега доћи.
Стара легенда о попу Мартину успешно одолева времену будући да и дан-данас многи траже благо које је он закопао на тлу Србије. Кад бисте пожелели да кренете у авантуру за несталим златницима, прво што бисте морали да сазнате јесте легенда о поп Мартину. Ово је прича о њему.
ПОП МАРТИН ЈЕ НАРЕДИО МАСАКР И ЗАКОПАВАО БЛАГО СВУДА
Легенда каже да је поп Мартин из Севлијева имао лепу жену на коју је био бацио око Манука-бег. Турчин је стално тражио да му у госте дођу поп и његова лепа попадија, а кад су они коначно пристали, десило се зло. После гозбе код бега, поп је пошао са женом, али Манука је стао испред врата женских одаја (у то време жене су седеле одвојено од мушкараца) извадио нож и рекао: – Ова жена више није твоја, него моја.
Поп није смео против турског силника, па је отишао сам кући, уверен да ће се бегу осветити. Отиђао је у планину међ хајдуке војводе Влчана. Одмах се истакао међу њима, па се изједначио са харамбашом. У међувремену, послао је свог човека да ради као кочијаш код Манука бега.
До попа Мартина је стигла вест да се бег спрема да путује са својом породицом у Једрене, преко Габрова (по једној верзији). Хајдуци су га пресрели, а заробљеног Манука-бега одвели су попу Мартину, а жене и децу склонили на сигурно. Међутим, док се Мартин бавио Манука-бегом, јавили су му да је један стражар побегао са женама и децом.
Поп Мартин се разљутио, наредио потеру и убиство стражара. Али, и други стражар је одлучио да узме жене, а са њима и децу, за себе. Коначно, поп Мартин доноси одуку и наређује масакр: “Побијте све, жене, децу и самог Манука-бега”.
Тако је по овој српској легенди, поп Мартин постао хајдук и тако је озлојеђен нестанком своје жене отимао од Турака све што му је дошло под руку. И наравно, благо и драгоцености сакривао негде по планинама.
ДРУГА ВЕРЗИЈА ЛЕГЕНДЕ: ПОП МАРТИН ЈЕ ЖИВЕО У БЛИЗИНИ ПИРОТА
Према другој легенди, која се може чути на југу Србије, поп Мартин је живео у селу Поганово, између Димитровграда и Пирота, близу бугарске границе.
Будући да су поред села стално пролазили турски каравани који су ишли за Цариград натоварени благом и драгоценостима које су сакупили од харача, поп Мартин је окупио хајдучку дружину која је пресретала караване и узимала натраг отето од раје.
Заробљеника није било, све пратиоце каравана су убијали, да се не би сазнало где се караванима губи последњи траг. Злато су и драгоцености крили по пећинама у планини.
Причало се и да ризницу од непожељних чува необичан механизам: златна змија која би се приликом уласка ненајављеног госта активирала и непозване ударала шиљком у главу.
Поп Мартин је и конструкторе овог механизма убио да нико не би могао да ода тајну.
Годинама, дружба попа Мартина сакупила је тако много блага, па и троја кола препуна златника. Рутински, побили су све пратиоце, али не и великог, чупавог пса, који је био истрениран, па се вратио сам у Цариград. Турци видевши да нема каравана, крену за псом, који их одведе у Поганово.
Али тамо је био Велики петак и сви људи су били у цркви. Турци опколе цркву и затраже од мештана да одају склоништа хајдучке дружине. Нико ништа није рекао, јер вероватно ништа није ни знао, и Турци тако све побише.
Поп Мартин је, наравно, остао жив, наставио је да харачи Турке, а на самрти је, кажу, рекао да његово злато може наћи само онај ко је спреман да једну трећину задржи за себе, а остале две поклони (погановском) или којем другом манастиру.
Извор:Београд.ин
