Лекари светског гласа прогласили су је чудом и рекли њеном оцу да јој настави давати оно што и до сад, ма што то било. А он јој је, између осталог, давао петролеј помоћу којега је најсмртоноснији облик тумора на мозгу – нестао!
Сенад Мујкић, држављанин БиХ, настањен крај Тузле, велики је човек, хуманиста и надасве – отац. Дугих 15 година води битку са тешком дијагнозом своје, сада 19-годишње ћерке Мериме, која је са четири године оболела од тумора на мозгу. Након шест операција у више држава, одстрањивања тумора који се враћао у све горим облицима, вести од стране стручњака да је „Мерими дошао крај“, до проглашења Мериме чудом од стране светских стручњака јер је болест победила, између осталог, пијући петролеј. „Шта год да дајете свом детету, наставите“, саветовали су светски хирурзи оца Сенада:
Не могу то поднети, не могу држати у себи … Желим да сви оболели и њихове породице знају да има помоћи и да се не предају. Људи свакодневно умиру па ми моја савест налаже да им помогнем и овом приликом дајем овако јавно свој контакт. Сви нека ме назову, сви који пролазе ово што сам ја прошао са својом Меримом – усхићено нам говори Сенад Мујкић. А прошао је пакао …
– Мерима је рођена 15. 1. 1995. године (у рату у БиХ), као здрава беба и осим уобичајених здравствених проблема које има свака беба, већих није имала. Тако је било све до 19. 6. 1999. године када је први пут у јутарњим сатима изгубила свест и то на више од два сата. Одмах је, наравно, смештена у УКЦ Тузла на одељење неуропедијатрије, где су јој надлежни лекари доделили дијагнозу ЕПИЛЕПСИЈА. Те је године два пута била у болници због кризе свести. Овај и сваки наредни пут када би Мерима „заглавила“ у болници због кризе свести, надлежни лекар неуропедијатар јој је увек мењао терапију антиепилетика, образлажући да је резистентна на досадашњу – описује Сенад почетке битке за Меримином здравље.
– Исте године у 11. месецу учињено јој је прво снимање мозга магнетном резонанцом у КЦ Сарајево и тада је др. радиолог Горан Сулејманпашић из КЦ Сарајево написао „налаз је у границама нормале“. Тај налаз је, нажалост, био одредница неуропедијатрици из УКЦ Тузла те је она наставила Мерими водити дијагнозу ЕПИЛЕПСИЈА. Моје дете је у наставку сваке године по два, три пута због криза свести била смештена у болницу и сваки пут када би се то догодило, неуропедијатрица јој је мењала терапију антиепилептицима, али нас није упућивала на ново снимање мозга магнетом. Тако је било све до 2005. године када је Мерима, на први дан пролећа (21. 3.) у јутарњим сатима изгубила свест. Одмах је, наравно, смештена у болницу и на моје грубо инсистирање и моје повике упућени смо на друго снимање мозга магнетном резонанцом (дакле, прво је било 1999., а друго тек 2005. године) што је велики, недопустив интервал између 2 снимања, с обзиром на њене тешке кризе свести и свеукупне симптоме. Отишли смо у ВАМЕД МР центар у Нови Сад где је др. Борис Петровић – радиолог, прегледајући прву снимку коју смо донели, а која је учињена 1999. године у КЦ Сарајево, написао напомену:
„ретроспективним ПРЕГЛЕДОМ МР СНИМАКА који су учињени У КЦ САРАЈЕВО 1999. ГОДИНЕ, ВИДЉИВО ЈЕ ДА ЈЕ ЛЕЗИЈА (ТУМОР) БИО ПРИСУТАН, АЛИ ДА НИЈЕ detektirani. ПОСТОЈИ интервалне ПРОГРЕСИЈА КОЈА ОДГОВАРА морфологија спорорастућег ТУМОРА „- врло детаљно објашњава Сенад и наставља:
- Одмах је предложена хитна операција коју је због ризичности обавио врсни неурохирург проф. др. Винко Доленц у КЦ Љубљана. Тадашњи ПХ налаз је показао да је Мерими одстрањен тумор Астроцитом град ИИ. Након те операције Мерима није имала нити јој је препоручена икаква додатна терапија (хемо или аеродром). На контролној снимци мозга магнетном резонанцом направљеном у Тузли, Мерими је крајем 2007. године утврђен рецидив (повратак) тумора на мозгу.
С обзиром на то да проф. др. Винко Доленц из КЦ Љубљана није био вољан обавити другу операцију (обратили смо му се јер је он радио прву операцију), остварили смо контакт са ИНИ (међународни неурокируршки институт у Хановеру) те је Мерима у 8. месецу 2008. године и оперисана у том институту. Оперирао ју је уважени стручњак светског гласа, неурохирург, проф. др. Самми Мадјид.
Налаз је показао да је Мерими одстрањен тумор ПИЛОЦИТИЧНИ Астроцитом, што је неурохирурга проф др. Самми мадјид довело у дилему јер јој је на првој операцији ПХ налаз показао Астроцитом град ИИ (медицина не познаје да тумори из већег градуса прелазе у нижи, него само из нижег у виши).
С обзиром на те недоумице, специмен (узорак тумора) је послат у још два референтна лабораторија у БоннуиКолну, одакле су стигле потврде да је на тој другој операцији Мерими заиста и одстрањен ПИЛОЦИТИЧНИ Астроцитом град И. На завршном разговору код проф. др. Самми мадјид, речено нам је да је то најлакша врста тумора и да кад се пацијенту 1 одстрани такав тумор, он се сматра излеченим. Међутим, крајем 2009. године Мерими је на контролном снимању мозга магнетном резонанцом у Тузли врсни радиолог др. Сеад Диздаревић открио нови рецидив – описује Сенад калварију кроз коју је пролазио:
– Ту снимку смо послали у ИНИ институт у Хановер желећи да проф. др. Самми Мадјид да своје мишљење. Он нас је позвао да дођемо горе, што смо и учинили. Казао је да то није тумор, већ траг (руб) реза. Када сам га питао зашто Мерима поново има кризе, рекао је да је то последица операција. Исто тако нам је казао проф. др. Винко Доленц из КЦ Љубљана – није рецидив.
Снимку је погледао и врсни радиолог др. Борис Петровић у Новом Саду те казао да то јест рецидив. Доведен у ћорсокак, тражио сам и мишљење проф. др. Бранислава Антића са ВМА Београд. Он је рекао да то није рецидив тумора и да треба Мериму пустити да живи без икаквих ограничења и да, ако желимо, кроз неких десетак месеци учинимо снимање мозга магнетном резонанцом са спектроскопијом. Када је то рекао био је 12. месец 2009. године, значи по њему смо требали учинити спектроскопију тек у десетом месецу 2010. године! На моје инсистирање, с обзиром на симптоме које сам уочавао код Мериме (летаргичност, поспаност, умор …), замолио сам проф. др. Бранислава Антића са ВМА Београд (с обзиром на то да се таква снимања не раде у БиХ) да нам убрза ту спектроскопију. Рекао је да нема потребе за журбом те да су Мерими симптоми последица дотадашње двије операције. Међутим, на моју упорност он је ургирао и ми смо 26. 3. 2010. године отишли у болницу Свети Сава у Београду на то снимање мозга магнетном резонанцом, где је Мерими откривен огроман рецидив тумора (пречника 9,5 цм). Проф. др. Бранислав Антић са ВМА је био изненађен и запрепашћен. Рекао је да је то огроман тумор и да он не жели да ради ту хитну операцију коју је по њему требало учинити – одмах. Исто вече је смештена у УКЦ Тузла. Ту нам се срушио цео свет – енергично сведочи отац чудесно изљечене девојке.
– У УКЦ Тузла такође нису смели да оперише, већ су нам као најближи, добар неурокируршки центар предложили КБЦ Ребро у Загребу и проф. др. Павла Миклиц и проф. др. Јосипа Паладина. Одмах сам их контактирао када ме је проф др. Миклић позвао да му хитно донесем ту последњу снимку из Београда, што сам хитно и учинио. Он ми је тада (30. 3. 2010. год.) Рекао „НЕМАМО ПУНО ВРЕМЕНА, ПРОБЛЕМ ЈЕ алармантан“ и заказао операцију већ за шест дана. Договорено је да Мериму уочи тог шестог април уз одређене медицинске мере пребацимо у Загреб. Међутим, у вечерњим сатима 31. 3. 2010. године Мерима је у УКЦ Тузла пала у кому из које се није будила. Тог 1. 4. 2010. године, иако није имао сву потребну технологију за такву операцију, проф. др. Мирсад Хоџић из УКЦ Тузла ју је хитно оперисао, када јој је успео одстранити само већи део тумора и када јој је извадио 1 лобањски коштани поклопац и уградио га у поткожно ткиво стомака.
Дан после, 2. 4. 2010. године, ЦТ снимак је показао велико крварење у мозгу те је Мерима хитно подвргнута реоперација како би се зауставило крварење … – с неверицом слушамо о Меримином патњама.
– Кроз три дана, Мерима се пробудила и с обзиром на то да тумор није у целости одстрањен, а да смо били договорили све у Загребу на Ребру (операцију на коју нисмо стигли доћи због коме), она је 12. 4. 2010. године уз велике медицинске мере и осигурање превезена у Загреб на Ребро где је 14. 4. 2010. подвргнута најновијој, петој по реду операцији коју је учинио проф. др. Павле Миклић и проф. др. Јосип Паладино. Значи, у 14 дана априла 2010. године Мерима је имала 3 врло тешке операције које су трајале свака по 7 сати. ПХ налаз је показао да је Мерими одстрањен насмртоноснији тумор мозга глиобластом Мултиформа град. ИВ. Просечан врх преживљавања од момента дијагностиковања је 14 месеци. Проф. ПАЛДИН ми је рекао: „ЈА, НА ЖАЛОСТ, НЕ ЗНАМ НИКОГА ДА ЈЕ ПРЕЖИВИО глиобластом ….“
У петом и шестом месецу 2010. године спроведена је хемо и аеродром терапија. Питао сам лекаре што да чиним, што да јој дајем? Сви редом су ми рекли да Мерима једе што сви ми једемо, да нема лека том тумору и да је питање дана, можда чак и сата кад ће се вратити и тада је крај …
По повратку из Загреба, а и много раније, трагао сам за тим како да јој помогнем, трагао сам за алтернативним начинима лечења, проналазио људе који су имали слична или иста искуства и од свих њих узимао оно за што сам сматрао да јој не може нашкодити, а ако помогне, добро је – казао је Сенад, а онда испричао нешто невероватно:
– Тако сам јој почео свако јутро, на таште (празан желудац), давати по једну супену кашику обичног петролеја. Кад се за неколико дана Меримин организам привикао на петролеј, почео сам јој давати и једну кашику увече. Из исхране смо избацили црвено месо и шећере, вегету, црвену паприку, а увели све природно, непрскано. Мерима је завршила са хемотерапијом и зрачењем крајем шестог месеца 2010. године, због исцрпљености и свега што јој се догодило до тада. Дана 7. 7. 2010. године у вечерњим сатима је пала у кому из које се пробудила 23. 7. 2010. године. Лекари су тада говорили да је питање сата када ће подлећи. Сва у декубитним ранама, с потпуно лошим имунитетом, поново смо почели с „нашом“ терапијом петролејом, ђумбиром (ингвер) у меду с лимуном у тачно дозираним омјерима, куркума зачином са чурекота, сусамом, бибером, ориганом, рузмарином у јогурту, чајевима изврсног травара мр. Иве Трогрлића из Жепча (БиХ) и још неким предобрим супстанцама о којима могу разговарати „очи у очи“ ….
Мерима је сваки дан била све јача и боља, али након последње операције у Загребу (пета операција по реду), њој је скоро годину дана рана на ивици реза цурила, када се проф. др. Мирсад Хоџић из УКЦ Тузла одлучио да јој, с обзиром на то да није имала коштани поклопац који јој је још увек у трбушном поткожном ткиву, узме овојницу мишића из бутне кости и пренесе на тај лобањски део како би колико толико надокнадио недостатак кости те како би решио проблем цурења ране што је и учинио у шестом месецу 2011. године те је тако Мерима свеукупно имала 6 операција главе. Мерима и дан-данас узима доста ствари које подижу имунитет, а основа свега је куркума, лан, чурекот, бибер, маслиново уље, свако јутро пије петролеј (уз одређене паузе), ђумбир, мед, велике количине лимуна и још доста препарата.
У међувремену, моја је Мерима успела да заврши средњу трговачку школу.
Од последица зрачне терапије нема косе на великој површини главе па ћемо када се од свега одмори урадити и пресађивање косе, надајући се да ћемо успети наћи неког спонзора за ту операцију која је такође скупа …
Последњи снимци мозга магнетном резонанцом показују врло чисту ситуацију у мозгу без икаквих знакова болести! Мерима је данас и за лекаре светског гласа медицински феномен, излечена је и када би ју видели, помислили би да никада није имала никаквих здравствених проблема. Осим тог физичког недостатка косе и велике срамежљивости, други дефекти су занемарљиви.
Ову причу сам одлучио поделити с јавношћу желећи да људи требају схватити да болест није крај, да се вреди борити и покушати учинити све како би се излечили, чак и од ових опаких, најсмртоноснијих болести. Мене је руководило то да све што јој дајем, да јој не нашкоди, а ако помогне – тим боље. Желим још само рећи да моја Мерима јако воли животиње, а псе изнад свега … – казао је велики отац Сенад и поновио:
РАДО ЋУ СВИМ ВАШИМ читатељем УЖИВО ИСПРИЧАТИ СВЕ ШТО, КАКО И У КОЈИМ омјер САМ ДАВАО МЕРИМИ И РАДО ЋУ СЕ ОДАЗВАТИ АКО МЕ ПОЗОВУ. МОЈ ТЕЛЕФОН ЈЕ 00387 61 143 433.
Извор: Београд.ин
