Одликована је Орденом заслуге у области одбране и безбедности првог степена
Ове године, тачније јуче, навршило се 18. година откако је као добровољац 1. априла 1999. године у селу Љубенић, у Пећи, током НАТО агресије погинула Лиљана Жикић- Карађорђевић.
Љиљана, иначе песникиња, родом је из Крагујевца. Погинула је са свега 43 године током обављања борбеног задатака. Била је добровољац у ВЈ током агресије НАТО- а на СРЈ и дејства албанских терориста са Косова и Метохије у 125. моторизованој бригади.
Одликована је Орденом заслуге у области одбране и безбедности првог степена. Успомену на Љиљану чува њено шесторо деце. О њој се мало шта може прочитати, али зато живи кроз песму коју је сама написала и у којој је малтене описала сопствену смрт под насловом “Бранићу Србију и кад будем мртва”.
Na danasnji dan poginula je Ljiljana Zikic Karadjordjevic,srpski dobrovoljac na KiM!
Neka joj je vecna slava i hvala! pic.twitter.com/BneSrh2OUw— Rock&Folklor by PUB (@HercegBluz) April 1, 2017
“И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к`о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.
Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где нема, тамо
за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно кол`ко можемо да знамо.
Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да стално плаши
јер Србин не може да се зове робом
Србија ту су сви векови наши.
Чуваћу границу српске земље моје
опрост за грумен нећу дати ником.
Моје ће руке хлеб сваком да нуде,
ал` Србију никад, то је све што имам!
Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,
због њих ће погача и отров да буде.
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к`о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати,
ни гроб ми неће рећи да ме нема.”
Извор:Телеграф.рс/Башта балканска
