“Трамп нема снажне ставове нити знање о збивањима у свету. Није читао о спољној политици па мора да учи у ходу. Сумњам да би могао да пронађе Србију на карти”, изјавио је Мајкл Кејзин, професор историје на универзитету Џорџтаун у Вашингтону.
– Вероватно ће мењати мишљење кад год помисли да је дошао на идеју бољу од претходне. Не заборавите и да сваки војни успех значи велики подстицај за председника, макар била реч и о само једној акцији попут оне у Сирији истакао је Кејзин
Србија, која је и сама на почетку века имала користи од америчког ангажовања, на крају века постала је мета меричког интервенционизма инспирисаног америчким председником Вудроом Вилсоном. Иако Кејзин истиче да се између та два догађаја догодило много тога, тачно је да је с Вилсоном почела ера у којој је Америка преузела обавезу да делује као светски полицајац, као што се десило са Клинтоном деведесетих.
– То је та идеја да ми идемо у рат само из исправних разлога. Гледали смо у и у Вијетнаму, или на Куби, при чему је било јасно да наше интервенције нису служиле најбољим интересима земаља у којима смо интервенисали – објаснио је историчар и додао да иако је Вилсон победио на изборима под слоганом “Он нас је сачувао рата”, а онда Американце убедио да морају у рат, никад није рекао да га не занимају дешавања у свету и никад није користио Трампову крилатицу “Америка на првом месту”.
– Кад је реч о Трампу, он је рекао да га не занимају сукоби у свету, али је исто тако рекао и да жели да америчка војска буде надмоћна. С обзиром на његов мачо став према свету, уопште ме не чуди да је почео да користи америчку војну силу – истакао је Кејзин.
Извор: Политика.рс
