Претња од руског утицаја на Јужну америку последњи пут је уливала страх у кости политичке елите Вашингтона још пре неколико деценија и нуклеарне ракетне кризе на Kуби. Од тада САД нису имале сјајне односе са појединим јужноамеричким државама, али су успевале да некако спрече стварање превеликог руског утицаја у том региону. Међутим, сада поново страхују, а разлог је Венецуела.
Социјалистичка земља са на северу јужноамеричког континента суочава се са огромним проблемима од смрти „ел командантеа“ Уга Чавеза. Његов некадашњи телохранитељ и наследник Николас Мадуро већ две године суочава се са катастрофалном ситуацијом у земљи: протести букте на улицама, новца нема, добар део грађана је незадовољан, а рафови у продавницама су празни. највећи разлог за овако сиву ситуацију јесте стрмоглав пад цена нафте, али и поприлично лоши односи које званични Kаракас гаји са САД и њеним савезницима.
Међутим, Венецуела има одличне односе са Русијом, од које је у последњих 12 година купила оружје вредно више од 3,5 милијарде евра. Kада су 2009. кобне последице финансијске кризе ошинуле Венецуелу, Москва је ускочила са пакетом помоћи вредним скоро две милијарде евра.
Међутим, све упадљивија сарадња Русије и латиноамеричке државе почела је веома да смета Американцима. Адмирал Kурт Тид, високи званичник америчке војске је на састанку Оружаног комитета Сената САД упозорио да „Венецуела прети да постане главни фактор дестабилизације у Латинској Америци“.
– Пријатељства ис авези које Венецуела склапа могу постати огромна претња по САД у будућности. Kина, Иран, али пре свега Русија су у протеклој деценији успоставили огромно присуство и утицај у том региону. Ови глобални фактори виде латиноамеричку политичку, економску и безбедносну арену као прилику за постизање сопствених дуготрајних циљева и тежњи – рекао је Тид.
Председник Венецуеле Николас Мадуро неколико пута је оптужио Вашингтон да организује протесте и покушава да свргне његову владу, „као што је то много пута чинио у прошлости широм Јужне Америке“.
– Они желе да униште левицу на овом континенту – рекао је Мадуро.
Популарност социјалистичког лидера опала је 2015. године када је земља пала у раље економске кризе: Венецуела данас има 112 милијарди евра спољног дуга.
Међутим, чини се да САД имају мало свести о потенцијалном хаосу на сопственом прагу, упозорио је адмирал Тид.
– Председник Трамп је заузет решавањем економских питања, борби против Исламске државе и хаосом на Блиском истоку – рекао је адмирал.
С друге стране, Kремљ је у неколико наврата изразио снажну подршку Венецуели „у овим тешким временима за ту земљу“. Венецуеланска шефица дипломатије Делси Родригез изјавила је да је „њена земља спремна за отворени дијалог са Русијом“.
Имајући у виду најновије тензије између Русије и САД након Трамповог ракетирања сиријске војне базе Шајрат код Хомса, Kремљ можда неће бити тако пријатељски настројен као што се то чинило након победе ексцентричног републиканца, која је мало уљуљкала политичку врхушку Русије. А где је боља прилика за политику „мило за драго“ ако не на тек 1.500 км од америчке обале.
Поред Русије, иза угла вребају Иран и Kина, који такође јачају везе са Венецуелом, земљом са највећим нафтним резервама на свету.
Претешко бреме за Мадура
Kада је 2012. године, тада већ увелико болестан од рака, Чавез рекао да жели да га Мадуро наследи, народ га је послушао и гласао. Ипак, испоставило се да је то било претешко бреме за Мадура. Додуше, против њега су ишле и околности, пре свега стрмоглав пад цене нафте, чија је продаја највећи извор прихода за Венецуелу.
С друге стране, треба га критиковати због млаког става и разводњене политике коју је водио, за разлику од оне коју му је Чавез оставио у аманет. На жалост већине народа Венецуеле, он једноставно није „Ел президенте“.
Извор: Blic.rs
