О томе говори сведочанство немачког фелдмаршала фон Клајста са суђења које је уследило након рата
Краљевина Југославије нападнута је 6. априла 1941. године, снажним ударима ваздухопловних снага фашистичке Немачке, а према изјави фелдмаршала са суђења напад је уследио искључиво због сујете Адолфа Хитлера.
Наиме, одлуку да се Београд разори донео је лично Фирер 27. марта због вести да су се демонстрантии подигли на ноге бесни око потписивања “Тројног пакта”.
О томе говори сведочанство немачког фелдмаршала фон Клајста са суђења које је уследило након рата.
– Ваздушни напад на Београд 1941. године је првенствено имао политичко – терористички карактер и није имао ничег заједничког са ратом. То бомбардовање из ваздуха је било ствар Хитлерове сујете, његове личне освете – рекао је он том приликом.
Главни циљ бомбардовања нацистичких снага је био разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала.
Југословенску престоницу је од напада војних снага Трећег рајха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд.
Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, записана су имена 2.274 грађанина, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.
Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а делимично оштећено 6.829, међу којима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.
Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана настрадало је када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.
Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. У пожару после бомбардовања нестао је цео фонд од 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности.
Поред Београда, гађани су и Краљево, Ниш и други градови.
Извор: Telegraf.rs
