Инцест Траума Центар Београд је НВО који окупља и којим руководе лезбејске активисткиње, које су истовремено и ауторке ових тзв. «образовних пакета» којима желе да «подуче» нашу децу: Душица Попадић, Љиљана Богавац и Сњежана Мрше.
Душица Попадић – њено формално образовање се своди само на завршену средњу економску школу, а поред тога што ради као директорка Инцест траума центра, она је истовремено дугогодишња главна «терапеуткиња» за лезбејке при отворено лезбејском удружењу ЛАБРИС, што се може видети ОВДЕ.
Она је, поред овог образовног пакета намењеног нашој деци, такође и ауторка следећих „значајних“ публикација што је и наведено на страни 356 тзв. „образовних“ приручника:
Чланци су производ дугогодишњег рада ауторке кроз:
1. пружање психолошке асистенције девојкама и женама лезбејске оријентације (саветовалиште: web, разговори “1 на 1“ и групе подршке),
2. едукативне програме из области различитости за бројне женске и мешовите невладине организације, запослене у здравственим и васпитно-образовним установама и медијским кућама.
У периоду 2003-2008. је установила и водила психолошко саветовалиште организације за лезбејска људскаправа „Лабрис“ из Београда
А називи њених ауторских публикација су:
1.Сусрет са домаћом лезбејском сценом – „Да ли сам то ја?“ (2004);
2. Интернализована хомофобија у свакој од нас (2004);
3.„Не, мени се то не дешава“ (или: Насиље у лезбејским партнерским односима) (2004);
4.Колико недостатак позитивних role modela утиче на coming out лезбејки? (2005);
5.Лезбејски партнерски односи (или: Колико је важно потражити психолошку асистенцију за грађење лезбејског партнерског односа (а не само у кризи) (2005);
6.Писмо родитељима (2005);
7.Лезбејке које су преживеле сексуално насиље у детињству (2006);
8.Како политика ЛГБТ организација утиче на стварни живот лезбејки и бисексуалних жена у Србији
(Поглед из „Лабрисовог“ психолошког саветовалишта) (2007);
9.Вредности у раду и препоруке за пружање психолошке асистенције лезбејкама и бисексуалним женама (2012)“
ЉИЉАНА БОГАВАЦ
Љиљана Богавац – заменица директорке истог Инцест траума центра Душице Попадић, такође активна на афирмацији промоцији лезбејства , што је потврдила лезбејска организација ЛАБРИС доделивши јој награду 2013.године за „допринос јачању лезбијске заједнице у Србији“ (линк ОВДЕ)
СЊЕЖАНА МРШЕ
Сњежана Мрше – психолошкиња, такође особље Инцест траума центра, радила као фацилитаторка на програму промоције лезбејског активизма, чији је финансијер, гле чуда, иста фондација која је финансирала и издавање овог такозваног образовног пакета!
Фондација – финансијер под називом «Реконструкција женски фонд» то и потврђује у у свом годишњем извештају за 2011.годину, погледати ОВДЕ
Лезбејска организација ЛАБРИС је такође доделила и награду организацији „Реконструкција Женски фонд“ за „заступање права лезбијки у Женеви“. (линк ОВДЕ), а на сајту ЛАБРИС-а је ова фонадација наведена на списку њихових финансијера-подржаваоца (линк ОВДЕ)
ИСТИ ФИНАНСИЈЕР И ЗА ЛЕЗБЕЈСКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ЛАБРИС И ЗА СЕКСУАЛНЕ ПРОГРАМЕ ЗА НАШУ ДЕЦУ У ШКОЛАМА СРБИЈЕ
„РЕКОНСТРУКЦИЈА ЖЕНСКИ ФОНД“
Можда ће ове године ЛАБРИС доделити „РЕКОНСТРУКЦИЈА ЖЕНСКИ ФОНД“ фондацији и награду за финансирање „Образовних пакета“ којим ће своју идеологију уз подршку Министарства просвете пласирати малолетној деци?
ОБРАЗОВНИ ПАКЕТИ РЕКЛАМИРАЈУ ИНЦЕСТ ТРАУМА ЦЕНТАР
Осим практичног уџбеника неморала, овај пакет промовише антипородичну доктрину по којој су родитељи грозни мучитељи деце, која се неиздрживог родитељског притиска могу ослободити једино ако се обрате за помоћ управо Инцест Траума Центру који је и креирао уџбеник (у «Образовним пакетима» се дословце препоручује обраћање овом Центру).
Да видимо шта то оне „нуде“:
КАКО ДУШИЦА ПОПАДИЋ И ИНЦЕСТ ТРАУМА ЦЕНТАР „ПОМАЖУ“ ДЕВОЈКАМА КОЈЕ ИМ СЕ ОБРАТЕ
У новинама «Курир» можете прочитати писмо једне мајке о томе како је прошла њена ћерка која се јавила за психолошку помоћ овом «Центру» и главној особи Инцест траума центра – наводној «психолошкињи» Душици Попадић, линк ОВДЕ:
Погледајте видео у којем Душица Попадић говори о свом „образовном пакету:“
Како нам информације пристижу, тако ћемо употпуњавати и информације о „образовним пакетима“ и њиховим ауторима.
Милан Зарић, Анти цензура
