Након година релативног мира, позната комбинација политичке нестабилности, територијалних неспоразума и етничких ривалитета прети да закува ситуацију у ионако немирном региону Балкана. Сви европски лидер су забринути.
– Уколико их пустимо: БиХ, Република Српска, Македонија, Албанија… све те земље, поново ћемо имати рат – изјавио је Жан Клод Јункер, председик Европске комисије, у разговору са америчким потпредседником Мајком Пенсом прошлог месеца, пише угледни портал Политико.
Ипак, Политико наводи да се на Јункеровој листи не налази земља која би могла да изазове највећу главобољу за ЕУ – Србија.
Отпор владавини премијера Александра Вучића, човека иза којег Брисел стоји годинама, све више расте. Другог априла он је освојио председничке изборе у првом кругу, одневши 55 процената гласова, подсећа Политико.
Међутим, свако вече од тада, на хиљаде демонстраната, углавном младих људи, излазе на улице Београда и других српских градова оптужујући Вучића да је покрао изборе и да покушава да успостави диктатуру. И за сада, не постоје назнаке да ће се гласни, али мирни, протести утишати.
Мало доказа о изборној превари
И док је и даље врло мало доказа који иду у прилог тврдњи о изборној превари, пише Политико, Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), која је посматрала изборе, изразила је забринутост о финансирању кампање и медијској покривености уочи избора. Завршни извештај о изборима неће стићи још коју недељу. Ипак, шта год да буде закључак ОЕБС-а, уврежено мишљење међу Вучићевим критичарима – да је покрао изборе – тешко да ће се променити.
Говорећи за Политико прошле недеље, Вучић, политичар познат по томе што не крије емоције, рекао је да су протести организовани из “личне мржње” према њему. И док демонстранти не крију своју нетрпељивост према изабраном председнику, они се позивају и на остале факторе – од владиног притиска на медије, преко корупције, до ниског животног стандарда.
– Сви моји пријатељи гледају да оду из Србије. Овде не виде будућност – рекао је један од демонстраната који је недавно дипломирао.
Потребан је бржи раст
Ипак, Политико истиче да „постоје одређени знаци напретка“.
„Незапосленост у Србији смањена је за половину у протеклим годинама и сада износи 13 одсто. Очекује се да ће економија порасти за 3 одсто у 2017, након неколико тешких година. Међутим, потребан је много бржи раст како се милиони Срба подигли из сиромаштва и побољшао укупан животни стандард у земљи која и даље важи за једну од насјиромашнијих у Европи“, наводи угледни сајт.
У приватним разговорима Срби се жале да су им многа од једноставних животних задовољстава, попут путовања у иностранство или једноставно вече ван града – просто недостижни луксуз.
Вучић и даље има подршку у Србији
Тренутни талас протеста могао би да достигне нову тачку кључања 25. априла, на годишњицу рушења у Савамали. Вучићеви противници се надају да ће вечерњи протести достићи толики моментум који би Вучића склонио са функције, али Политико наводи да је „мало вероватно да ће се то десити“.
„Вучић наставља да ужива снажну подршку у Србији“, наводи “Политико”.
Део демонстраната сматра Брисел делом проблема
Оно што би требало да забрине ЕУ је, ипак, то што велики број демонстраната сматра Брисел делом проблема.
„Европа види Вучића, бившег ултранационалисту који је постао проевропски модерни политичар, као некога са довољно кредибилитета у самој Србији и као човека који може да задржи земљу на ЕУ курсу и истовремено помаже у стабилизацији региона. И Јункер и Меркелова снажно стоје иза српског лидера“, наводи Политико.
Ипак, критичари оптужују ЕУ, заједно са САД, да жмуре на Вучићеве одговоре на отпор унутар саме земље, у замену за његову помоћ у стабилизацији западног Балкана. Подршка чланству у ЕУ међу Србима је опала са 67 одсто 2009. године на само 43 одсто данас, што је стрмоглав пад имајући у виду енормне економске бенефите које би учлањење могло да донесе земљи, наводи угледни портал.
Извор:Блиц/М. Пејић/ З. Ђорђевић/Политико.еу
