Не, није фикција – она чувена стенчуга, онај камен у који је Боле у „Црном Груји“ немилице ударао главом – заиста је постојао и заиста су га мештани Пецке код Осечине називали „каменом мудрости“.
Тако бар тврди некадашњи директор школе и поуздани хроничар овог знаменитог места Подгорине Величко Илић. Камен од којег се, када се три пута звизне челенком у њега, постаје паметнији, како прича Илић, налазио се управо у дворишту старе основне школе у Пецкој, преноси “Блиц“.
– „Камен мудрости“ се све до 1963. године налазио баш овде где се налази школско игралиште, али му се од те године, када је направљена нова зграда школе, губи сваки траг, као да је у земљу пропао. Нема индиција да је завршио као грађевински материјал, у темељима неког објекта, укључујући и нови школски, јер једноставно то мештани не би дозволили. Три века уназад, наиме, он је био својеврсно обележје овог краја и веровало се у њега и његова својства – објашњава наш саговорник на лицу места, у дворишту школске зграде.
Илић каже да се сећа да су и у време његовог дечаштва житељи Пецке, као и других околних села, долазили до камена, такмичили се у прескакању преко њега, а повремено и челом куцкали о стену. Оригинални „камен мудрости“, међутим, разликовао се од парњака који је био тачка заплета у „Црном Груји” и специјални задатак за славну тројку – Јездић, Миливојевић и покојни Маџгаљ.
– Прави „камен мудрости“ био је висине око једног метра, у облику куће, а његова специфичност јесте у томе да је практично био спој две религије, пошто је са предње стране имао крст, а са задње полумесец. По предању, неки наш давни предак га је поставио још у 17. веку. Легенда каже да су ту, најчешће ноћу како не би биле виђене, мајке доводиле своју болешљиву или слабију децу да ударе три пута теменом о камен како би постали мудрији и јачи, а нека деца су чак и проходала. За турског вакта, наравно, своју децу су доводиле и Туркиње, чак и оне преко Дрине, из босанског вилајета, толико је веровање у моћ „камена мудрости” било јако – препричава Величко.
Општа нова помама за „каменом мудрости”, сећа се Илић, поново је наступила пре скоро десет година, када се филм Марка Маринковића нашао пред публиком. Гледаоци филма „Црни Груја и камен мудрости” су нагрнули у Пецку, тражећи чувену стену, али – безуспешно.
Да ли из вица или из намере да искористе наглу популарност мештана, у суседним Гуњацима напрасно се створио „камен мудрости”, веома сличан оном из филма о несташном Карађорђевом нећаку, натписом на њему и путоказима до атракције.
– Реч је о томе да су они ту стенчугу донели из шуме, поставили је на ливади у близини сеоске цркве, оградили је и представљају је туристима као „камен мудрости”. То, наравно, није тачно. Оригинални камен је био само у Пецкој, постоји прича да је, кад је однет, склоњен у правцу села Царина, а не Гуњаци, али га ипак нико није пронашао већ дуже од пола века – каже Илић.
Коме је потребан?
Нема, дакле, тог „камена мудрости”, а наш саговорник додаје да је потреба за њим – насушна!
– Политичарима нарочито! Ма, народу у целини – закључује Величко.
Извор: Блиц
