Како се САД припрема за рат са Северном Корејом, политичари и медији нису успели да обавесте јавност о огромним пољима опијума у земљи.
Како авганистански посао трговине дрогом наставља да вене након илегалне окупације од стране америчких снага пре 16 година, војно-индустријски комплекс се сада усмерава на Северну Кореју.
“У својој раној фази, режим Ким Џонг Уна је прогласио рат против дроге, решавајући се поља мака,“ рекао је прошлог месеца за Yонхап Неwс Агенцy, Канг Чеол Хван, председник дезертерске организације, Стратегијског центра Северне Кореје. “Али сада их поново култивишу“ пише Тхефреетхоугхтпројецт.
Севернокорејски мак је некако остао сакривен он грађана под владавином Ким Џонг Ила.
У августу 2011. године, у разговору са НПР, Ма Јанг Ае –дезертер и бивши севернокорејски шпијун који живи у Вирџинији – објаснила је да је она “радила за унутрашњу полицију Ким Џонг Ила. Њен посао је био да прати кријумчаре дроге. То звучи као прилично нормално спровођење закона, осим једне разлике. Она је требало да заустави ситне корејске дилере дроге у циљу заштите највећег дилера дроге у земљи: владе Северне Кореје.
“Ма нам је рекла да је влада Северне Кореје производила опијум у великим размерама. Али је крила своја поља мака од већине становништва. Ма је видела поље само зато што је била инсајдер.“
“Након бербе на пољима, влада би у употребу увела своје празне фабрике. Влада би укључила њихове производне линије ноћу и обрадила опијум, рекла је Ма. Онда би упаковали производ у пластичне коцке величине речника и прошверцовали га из земље кроз Кину.“
Син и наследник Ким Џонг Ила је уместо тога изабрао да води рат против дроге – док кинеско Министарство трговине није суспендовало увоз угља од фебруара до краја године, као одговор на један од Пјонгјангових спорних тестова балистичких ракета.
Суочен са брзим губитком чврсте валуте и тешке борбе за финансирање активности режима – угаљ чини око 40 одсто извоза Северне Кореје у Кину – Ким Џонг Уну су се изгледа допале могућности пуњења џепова које пружа мак.
Имајући у виду да је рат против дроге већ пропао, Канг је додао: “Север поново култивише своја поља мака за кријумчарење дроге као начин да обезбеде средства за управљање својим режимом.“
Финансирање комплетних владиних операција из узгоја и производње опијума би требало да буде мачији кашаљ – Америка има потајну опседнутост опијатима.
Десетине хиљада људи сваке године умре од предозирања хероином, опијатима и/или њихових синтетика смо у САД – у великој мери због љубазности безобзирне преданости фармацеутске индустрије лековима против болова.
Воx је 29. марта објавио: “Епидемија је у највећој мери узрокована растом смрти од предозирања опијатима. Прво, почела су се повећавају предозирања опоидним лековима против болова, јер су лекари почели да исписују рекордан број рецепата за ове лекове у покушају лечење болних стања пацијената. Затим су се људи навукли на лекове против болова и прешли на хероин јер су они или њихови извори изгубили рецепте. А недавно, све више људи је почело да прелази на фентанил, опијат који је још јачи и јефтинији од хероина. Резултат је смртоносна епидемија која за сада не показује знаке успоравања.“
А како би се могла успорити?
Опијати се преписују као бомбоне од стране лекара и болница онима који пате али су несвесни замке зависности, и посебно доступности снажних супстанци, као што су хероин и фентанил на црном тржишту.
Ово није неко питање за које се треба кривити само илегална трговина дрогом. Еби Мартин са Медиа Роотс је детаљно разрадила питање ове кризе 2014. године, наводећи:
“У данашњем глобализованом свету владавине за профит, нико не може занемарити улогу коју мултинационалне компаније играју у одлукама спољне политике САД-а. Не само да су нафтне компаније и приватни војни извођачи направили убитачну окупацију, него фармацеутске компаније, које колективно лобирају преко 250 милиона долара годишње у Конгресу, требају опијум латекс за производњу лекова. Што се тиче политичке елите која долива спорна средства, недавни скандал ХСБЦ банке је разоткрио како се милијарде долара од продаје на црном тржишту дрско перу кроз офшор компаније.“
За олакшање, опоидни аналгетици се нуде онима који пате од озбиљних нелагодности, а високо зависна природа ових лекова чини лекаре невољнима да преписују јаке лекове. Међутим, како се толеранција повећава, а медицинско особље одбија да у складу са тим повећа дозу, они који се и даље суочавају са неподношљивим болом често купују на црном тржишту – где се чистоћа и безбедност супстанци не може потврдити – како би допунили своје залихе.
Оно што се мора напоменути је да се америчка опоидна епидемија раширила тек након што је америчка војска напала Авганистан.
“У шест месеци америчке инвазије,“ написао је Матју Аикинс за Роллинг Стоне 4. децембра 2014. године, “господари рата које смо подржавали су водили трговину опијумом, а на пролеће 2002. године је жетва била 3.400 тона.“
Непосредно пре инвазије, производња опијума у Авганистану је пала на импресивних 85 кг – иронично, захваљујући талибанским напорима да искорене комплетне залихе мака.
Мнар Мухавеш из Минт Пресс Неwс-а је прошле године написао: “Рат у Авганистану је видео драматично ширење практично мртве индустрије опијума. До 2014. године, Авганистан је производио дупло више опијума него 2000. године. До 2015. године, Авганистан је био извор 90 одсто светског опијумског мака.“
Тврдња да је тероризам био подстицај за инвазију на Авганистан би била апсурдна колико и то да Агенција за борбу против дроге тврди да је глобални рат против дроге био успешан. Талибанске снаге су повратиле снагу нацији чији мак је чувала америчка војска – која је ту наводно била присутна како би се борила у текућем рату против тероризма.
Размислимо на тренутак о последњој тачки, важно је то усмерити на актуелне догађаје – конкретно, амерички војни бродови су већ присутни у Јужном и Источном кинеском мору, због опасно великих тензија са Северном Корејом.
Северна Кореја – која је пре пар недеља најавила ће њена ослабљена економија наићи на олакшање од, узгоја и производње опијумског мака.
Стално ратоборном Пјонгјангу није страно да преувеличава војну вештину – толико да претње директних нуклеарних напада Северне Кореје против САД-а обично умањује Вашингтон, уколико их не одбаци са подругљивим осмехом.
Пјонгјангово тестирање балистичких и других ракета се сматрало претњом за националну безбедност Јужне Кореје, где амерички противракетни систем усмерен на Север додато повећава непријатељство на полуострву и у региону.
На једно такво лансирање ракете у недељу, министар одбране Џејмс Матис је опоменуо:
“Лидер Северне Кореје је поново безобзирно покушао да испровоцира нешто лансирањем ракете.“
Ким Ин Рјонг, заменик амбасадора Северне Кореје у Уједињеним нацијама, упозорио је у понедељак да су САД “створиле опасну ситуацију у којој термонуклерни рат може избити у сваком тренутку“ – додајући да је Пјонгјанг “спреман да реагује на било који начин ратовања који САД жели.“
То да ли рат обухвата планове за америчку узурпацију севернокорејских усева опијумског мака ће се несумњиво ускоро утврдити.
Извор: Wебтрибуне.рс
