Производња здраве хране, као И брига о старима и деци, уз минимални трошак, могу да буду сигуран извор прихода
За покретање сопственог бизниса шансу треба тражити у аграру, производњи чарапа и папуча и пружању услуга као што су брига о старима и деци. То су делатности које не траже велика улагања, а уложена средства се брзо враћају, кажу стручњаци.
Да је аграр бизнис број један, показује тржиште, јер цене хране и код нас и у свету непрекидно расту, а тај тренд ће се наставити.
Увек нађу купца
Према подацима државне статистичке службе, наша земља је трећи произвођач чарапа у свету, са 200 милиона долара извоза годишње, али од тог извоза углавном профитирају стране компаније. Да је производња папуча профитабилан посао, говори и то што је недавно кинеска компанија у Јагодини отворили производни погон, иако за то нити је тражила, нити добила субвенције од државе.
– Након гашења великих југословенских произвођача, производња чарапа постала је текстилна бизнис-ниша, а за покретање овог посла није вам чак потребан ни пословни простор, већ можете радити и од куће. Почетна улагања нису велика, а уложена средства се брзо враћају – каже за Курир економиста Момир Бркља. Он указује да су сви аргументи кад је предузетништво у питању на страни агробизниса, производње и услуга.
– Већина мисли да је највећа препрека у покретању бизниса недостатак новца, али када је реч о пољопривреди, за узгајање ружа потребна су почетна улагања од 3.500 евра, док је за хељду потребно свега 1.000 евра – објашњава Бркља. Он додаје да због промењених навика људи, пословну шансу данас треба тражити и у производњи зимнице, јер се сада ретко која домаћица тиме бави, као и у отварању киоска са свежим салатама уместо роштиља, јер се све више људи здраво храни.
Платежни клијенти
– Шанса да успете као фризер далеко је мања него да се, рецимо, региструјете као агенција за помоћ старима или деци, јер су то две категорије на којима они који су сада платежно способни најмање штеде – каже Бркља.
Извор:Курир/Драгана Томић
