Горан Николић економиста каже да су Србији суђене инвестиције које су мало плаћене
Економиста Горан Николић каже да је Србија, по економским показатељима, на петом месту од последњег. На премијерову пројекцију да ћемо живети боље за осам месеци, каже да то није рок који је за економију релевантан, и сматра да се ништа битно неће десити.
Николић каже да је Србија, по економским показатељима, на 5. месту од дна, од 50 држава Европе, бољи смо од Украјине, Молдавије, Албаније, Македоније.
„Од свих осталих смо, по просечним платама, слабији“, рекао је и додао да су према најновијим подацима из 2017. просечне плате и у Бугарској веће за 20 евра него код нас (406 евра), у Турској су, наводи, 543 евра.
Николићева књига „Разбијање економских митова“ је недавно изашла из штампе.
Од 2008. до 2016. каже да су суштински плате стагнирале, и да је та стагнација од 8 година последица и кризе и раста јавног дуга и потребе да се он смањује. Формално је плата у последњих 17 година била највећа 2008. године, додаје.
„Мартовска плата је већа за 0,6 одсто од мартовске плате прошле године – тим темпом за 97 година ће плата бити дупло већа… Плата је већа у еврима за 3,6 процената, али имамо инфлацију у еврима која је 1,5%“, додаје.
Председник Владе Србије, координатор свих служби безбедности и изабрани председник Србије Александар Вучић изјавио је јуче да ће сви грађани до краја године живети боље и да ће бити повећане плате и пензије.
Осврћући се на премијерова обећања, каже да ће суштински бити неких побољшања ове године. Ако решите да повећате плате у јавном сектору, каже да онда то може да доведе до три последице, грубо речено: Можете да повећате БДП, што је сјајно – имаћете већу плату, па из ње већу потрошњу па ће из ње да дође до веће производње, други ефекат је инфлација – да дође до раста цена, и трећи ефекат је раст увоза – јер немате довољно роба да домаћинства са већим платама опслужите, и она ће углавном тражити робу из увоза.
„Мислим да се за 8 месеци не може десити нешто битно, као што се ништа битно није десило у претходних осам месеци… То није рок који је у економији релевантан, ти краткорочни рокови су битни само у негативном смислу“, каже Николић.
Он каже да је сам раст средњерочна категорија и да то подразумева око пет година – да, на пример, раст од четири одсто у року од пет година може да „помери ствари“. „Заиста мислим да је раст од четири одсто у Србији веома оптимистичан“, рекао је Николић и додао да би лично био задовољан да раст у наредних пет година буде три или 3,5 одсто, нарочито ако се узме у обзир стагнација у годинама иза.
Да би дуплирали БДП, ако би био раст који је планиран – дакле 3,5 посто – за то би требало тачно 20 година, навео је.
Што се раста тиче, каже да нема више великих иновација које вуку раст као раније. Оно што истиче је и старење популације, које подразумева и издвајања за пензијски и здравствени систем. Више ћемо морати да издвајамо за те намене, додао је.
Имамо мању стопу оних који траже посао, каже Николић, али додаје да је то последица тога што годишње изгубимо 45.000 људи, више за 36.000 људи умире него што се рађа, и око 10-11.000 одлази у иностранство. Уз такву стопу, имате све мању понуду на тржишту радне снаге, каже. „Ми смо шампион по стопи људи који траже посао у Европи, наша стопа је далеко већа од земаља у окружења“, наводи.
Он је оценио да су нам, што се тиче инвестиција, судбина ниско плаћени послови.
Извор: Нова економија
