Колумниста америчког ‘Нешенел Интерест'(Натионал Интерест) Тед Гален Карпентер оценио је у својој колумни ‘Како је Косово затровало односе САД и Русије’ да је интервенција НАТО на Косову била страшна грешка која се Западу ‘обила о главу’!
Уз редакцијску опрему, његову колумну преносимо у целости.
Вашингтон је овековечио и продубио своју балканску грешку неколико година након интервенције у Босни, када је интервенисао на Косову.
Грађански немири у српској покрајини са већинским албанским становништвом ‘кували су се’ средином и крајем деведесетих година. Овога пута Вашингтон није ни показао макар гест попустљивости према земљама ЕУ, већ је своју политику врло рано спровео у дело.
Бомбардовање Србије
На крају крајева, САД је водио рат из ваздуха, седамдесет осам дана против Србије, приморавши Београд да се одрекне контроле у над територијом коју су НАТО силе окупирале, а што је пропраћено ‘смоквиним листом’ од резолуције коју је усвојио СБ УН.
Русија је невољно пристала на ту мировну резолуцију, упркос везама Москве са Београдом и руских интереса на Балкану који иде уназад и до 19 века.
Тај потез, уз распад Совјетског Савеза, имао је утицај на војну, економску и дипломатску слабост Москве. Упркос противљењу због НАТО интервенције, руски лидери осећали су да мало шта могу учинити да би одговорили Западу због упада у територију која је традиционално под руским утицајем. Чак и са изненађујуће пасивним одговором Кремља, ароганција Вашингтона изазвала је трагедију.
У завршним данима борби, Москва је послала симболичан мировни контигент на Косово, без претходног одобрења Западних сила.
Врховни комадант НАТО, адмирал Весли Кларк наредио је британском команданту Мајку Џексону да преузме аеродром ван Приштине и спречи руски контигент да слети – чак и силом – ако је то неопходно. Џексон је глатко одбио Кларково наређење, поручујући да неће да започне Трећи светски рат за америчког генерала.
Стравичан преседан
Интервенција на Косову била је страшан преседан. Такозвани одбрамбени НАТО савез напао је суверену земљу која претходно није напала ниједну чланицу Алијансе, чиме се љуто замерио Москви и насилно одвојио део територије од једне суверене државе и ставио га под међународну контролу.
Забрињавајући преседан био је састављен од радњи које су САД и њени савезници допунили 2008. године, када је Косово самопрогласио независност од Србије, иако је било јасно да такав је такав потез суочен са руским и вероватно кинеским ветом у Савету безбедности Уједињених нација.
Вашингтон и ад хоц коалиција земаља Европске уније дрско су заобишли Савет и одобрили проглашење независности Приштине.
Био је то крајње контроверзан потез. Чак ни све земље чланице ЕУ нису се сагласиле са том политиком, с обзиром на то да су неке од њих биле забринуте за шире последице.
Шпанија је није подржала јер би таква одлука могла подстаћи сецесионистичке покрете у Баскији и Каталонији.
Грчка и Кипар су дубоко забринути да би се ратификацијом насилног отимања Косова од Србије могао легитимисати ранији војни напад Турске на северном делу Кипра и касније успостављање Турске Републике Северни Кипар у тој окупираној територији.
Руски лидери су протестовали жестоко и упозорили да су неовлашћено акција Запада успоставила опасан, дестабилизирајућу преседан.
Вашингтон је одбацио такве жалбе, тврдећи да је ситуација на Косову је јединствена.
Лицемерје запада
Државни подсекретар за политичка питања Р. Николас Бернс је ту тачку експлицитно у фебруару 2008. године образлагао на брифингу Стејт департмента. Јер је ситуација била јединствена, он је инсистирао, политика Запада на Косову је специфична у односу на друге сецесионистичке тежње.
Нелогичности и охолост те позиције одузимају дах.
Западне силе убрзо су откриле да због тога што оне нису рекле да је интервенција на Косову специфична, да она то заиста и није. Русија је показала ту тачку неколико месеци касније. Грузија се суочила са два сецесионистичка покрета – у Јужној Осетији и Абхазији.
Председник владе националног спаса Михаил Сакашвили имао је малу власт у обе територије и руски мировњаци су дошли на терен у Јужну Осетију.
Када су Сакашвилије снаге покренуле офанзиву да поврати контролу над Јужном Осетијом почетком августа 2008. године спроводећи артиљеријски бараж против самопроглашених побуњеника, Руси су узвратили и убрзо су напредовали на периферију Тбилисија.
Као што се могло очекивати, Сједињене Државе и њени савезници окривљују Москву за сукоб, иако је накнадна истрага Европске уније показала да највећи део кривице сноси Сакашвили.
Рат је трајао само пет дана, а кад је било готово, Кремљ је јасно ставио до знања да ће наставити да штити аутономију како Јужне Осетије и Абхазије. Паралеле о улози НАТО-а да спрече Србију да поврати контролу над Косовом нису били нарочито суптилне.
Администрација Џоржа Буша осудила је почетну инвазију и све касније акције Кремља.
Рат на Криму
Али, као што Русија није била у стању да уради много о понашању НАТО-а на Косову, западне силе још мање су могле нешто да ураде у Грузији.
Та епизода само је још један корак у континуираном погоршању односа између Запада и Русије.
Косовски преседан поново се обио о главу САД 2014. године када је Кремљ је унапредио своју војну присутност на Крим, што је био увод у анексију полуострва.
Вашингтон је реаговао са још већим бесом него после интервенције Москве у Грузији и ускоро Кремљу увео санкције.
На конференцији за новинаре, председник Обама беснео је да Русији не може бити дозвољено да прекраја „границе Европе на пушчане цеви.“
Нико од новинара у соби питао председника шта мисли НАТО-а учинио на Косову.
Интервенција на Косову била је још гора за спољну политику САД него интервенција у Босни. Таква интервенција дала је овлашћење изузетно непријатном политичком покрету – Ослободилачкој војсци Косова – која је, као и раније, наставила низ кршења људских права.
Кобна грешка
Даље, таква интервенција трансформисала је НАТО од одбрамбеног војног савеза у механизам за агресивне походе на нације. Насилно ампутирање територије једне суверене државе створио је забрињавајући шаблон у међународном систему после хладног рата.
Вашингтон и даље угрожава међународно право мимо Савета Безбедности Уједињених нација. Те мере створиле су изузетно штетан преседан и вратиле су се и муче запад. И на крају, али не и најмање важно, акције САД и њених савезника на Косову додатно су затровале односе са Русијом.
У сваком погледу, америчка мисија на Косову била је контрапродуктивна.
Извор: Информер
