Болесне жене сам увек добро разумела, али откако сам се и сама разболела, чујем и оно што не кажу – рекла је др Слађана Филиповић
Докторка Слађана Филиповић из Ниша, која готово четири деценије лечи жене од рака дојке, сама је себи дијагностиковала ову болест.
– Болесне жене сам увек добро разумела, али откако сам се и сама разболела, чујем и оно што не кажу. И оне имају додатно поверење у мене зато што знају да сам на својој кожи осетила сву тежину болести – прича проф. др Филиповић, шеф Катедре за онкологију на Медицинском факултету у Нишу.
Присећа се да јој је посебно било тешко због тога што је у тренутку кад је сазнала да се разболела, њена ћерка Александра била на половини доктората на Империјал колеџу у Лондону.
– Мој највећи страх био је да Александра не одустане од доктората, јер је она исто онколог и бави се раком дојке. Рекла сам себи: “Највећи је страх од страха. Мораш да живиш храбро и да учиниш све да себи обезбедиш што бољу прогнозу и квалитетнији живот”. Примила сам све предвиђене терапије за мој тип тумора – операцију, цитостатску, циљану молекуларну и хормоналну терапију. Свесна да свака болест, од кијавице до рака, почиње из мозга, кренула сам на психоанализу. Посебно кад је рак у питању, неопходно је осим тела лечити и душу – прича докторка.
Она наглашава да болесне жене морају да прихвате болест и да науче да живе храбар и свој живот.
– Најчешће од рака дојке оболевају девојке и жене које се есктремно прилагођавају нормама. Жене које покушавају да заштите свакога и удовоље свима. Жене које су због рака изгубиле једну или чак обе дојке прошле сав неопходан савремени третман, саопштавају на који начин се живот променио пре свега у садржајном смислу. Коначно су заволеле себе да би их други волели, више не купују љубав – објашњава др Филиповић.
Годинама пре него што се разболела, професорка Филиповић је основала Удружење жена оболелих од рака дојке “Бисер”.
“Бисер” већ 11 година слави живот, и то на Благовести, 7. априла. Њихова химна је песма Кемала Монтена “За моју душу”.
– Ми славимо живот за нашу душу. Певамо, веселимо се, играмо… Радујемо се сваком новом дану – кроз осмех прича др Слађана Филиповић.
Ускоро ће отићи у пензију јер у јулу пуни 40 година професионалног стажа у медицини.
– Поносна сам што ћу иза себе и на Клиници за онкологију и на Медицинском факултету у Нишу оставити боље од себе. Посебно ме поносном чини и што ме је ћерка Александра у професионалном смислу прескочила “као козлић” – срећна је Слађана Филиповић.
Погледајте исповест др Слађане Филиповић:
Извор:Телеграф.рс
