Ту улогу заузимају посредници, који осликавају “човекову нехуманост према човеку”, настојећи да зараде на патњи других.Илегална трговина органима је уносан посао који годишње доноси зараду и до 1,5 милијарди евра, наводи се у новом извештају америчке агенције “Глобал Финанциал Интегритy”. Но, та процена односи се само на илегалну продају пет најпродаванијих органа: бубрега, јетри, срца, плућа и гуштераче. Пресађују се и рожњаче, крвни судови, кости, танко црево, кожа.
Велики бизнис
Према процени те агенције, прошле је године илегално трансплантирано 8.000 бубрега, 2.600 јетри, 654 срца, 469 плућа, 233 гуштераче. А колике су цене органа? Од 45.500 до 91.000 евра се плаћа бубрег, јетра од 91.000 до 132.000 евра, срце од 118.000 до 265.000 евра, плућа од 136.000 до 273.000 евра, а гуштерача од 100.200 до 127.500 евра.
Али, особа која продаје орган најмање зарађује, а највише инкасирају лекари и клинике које изводе такве операције.
На пример, пацијент из Израела је ишао у Јужну Африку на операцију бубрега који је набављен у Бразилу од здравог донора који се одрекао једног органа. Операцију је платио 110.000 евра. Донор је добио око 5.400 евра. За толико бубрег продају и држављани Румуније, чланице ЕУ-а.
Занимљив је случај Канађанина који је дошао на Косово да му изврше трансплантацију бубрега који је допремљен из Молдавије. Канађанин је захват платио 109.000 евра, а само 10.900 евра отишло је донору органа.
Остатак су поделили су лекари и медицинска установа из Косова у којој је то изведено. Иначе, бубреге најјефтиније продају Кинези – за 4.500 евра, Египћани за 1.800 евра и здрави грађани Непала – за само 180 евра, пише Слободна Далмација.
Насилно вађење
На Косову се, како је утврдило и Веће Европе, током рата са Србима изводиле операције на црно и крали органи.
Међутим, нико није претпоставио да се то одвија и данас, али случај Канађанина о којем говори америчка агенција наводи на закључак да је тако. На суду у Србији сведочио је један припадник косовске војске као заштићени сведок.
– Обуке за медицинске интервенције обављале су се на северу Албаније. Почели смо обуку када је лекар, сада познат у свету и на Косову, показивао како се ради трансплантација, како се вади срце из тела и како се оно вакумира у једну пластичну кутију, затим како треба ставити нека уља и медицинске течности – рекао је сведок и детаљно описао пример вађења органа заробљенику старом 19 или 20 година.
– Приметио сам да он није војник Ослободилачке војске Косова (ОВК) и, наравно, нисам имао право било шта да питам. Био сам млад, а ту је било надређених. Два војника која су га довела скинула су му повезе. Ухватили су га и ставили на клупу, а затим звали другу двојицу да му држе ноге да се не би мицао – рекао је сведок и додао да је младићу лекар који га је обучавао покидао мајицу.
– Затим је један од лекара донео црну торбу. То је било нешто ново за мене. Из ње је извадио неку опрему која је била замотана. Ту сам први пут видео скалпел, ножеве и средства за операције. Дали су ми скалпел.
Припала ми је мука. Као ружан сан, ноћна мора бескрајна. И сада се сећам тога. Рекао ми је шта требам да радим и то да направим рез једном равном линијом, да посечем тог младића од почетка гркљана до краја ребара.
Након што смо очистили тај део тела, речено ми је: “Почињи, немамо пуно времена.” Особа коју смо резали није био Албанац – рекао је сведок у тужилаштву Србије, а његово сведочење је приказано и на РТС-у.
Легално у Ирану
Али, има једна држава у свету у којој је продаја органа легална, а то је Иран. Наиме, према подацима Хрватске донорске мреже, Иран има развијен систем куповине органа од живих донора, а мањим делом се добија од умрлих.
То је једина земља у свету која допушта извесни степен отворене купопродаје органа. Тим обрасцем у потпуности је, већ од 2000. године, решено питање прикупљања органа за пресађивање, до те мере да листе чекања уопште нема.
Ово стање траје и данас у земљи са 72 милиона становника. Купопродаја се одвија само за иранске држављане. За иностране то долази у обзир само ако су и донор и прималац исте националности. Само 10-15 одсто пресађених органа добија се од умрлих донора. Врло се тешко долази до таквих органа из религијских разлога, који упућују на то да мртво тело припада Богу.
Осим тога, у исламу не постоји општа хијерархијска структура кроз коју би се поставио систем прикупљања органа од умрлих донора, па појединачне религијске вође у племенском и феудалном уређењу аутономно одлучују о томе. Нема довољно поверења ни у мождану смрт.
Донор у Ирану добија око 3.600 евра, зависно од старости. Прималац уплаћује већи део своте, а хуманитарне организације новчано помажу сиромашне болеснике. Држава такву трансакцију одобрава новчаном накнадом од око једне трећине, као и здравственом подршком донору за неколико следећих година.
Покрива и трошкове скупог трансплантацијског поступка. Тако се у Ирану пресади око 2.000 бубрега годишње, и то се обавља једино у државним клиникама, наводи хрватска донорска мрежа.
Извор: Al Jazeera
