Обарање америчког ловца Ф-16ЦГ за чијим командама је био садашњи командат америчког ратног ваздухопловства Дејвид Голдфејн, од стране борбене посаде 3. Ракетног дивизиона 250. Ракетне бригаде ПВО ВЈ обележила је, осим спектакуларног обарања, и окршај командоса са мештанима засеока у околини Накучана!
Лет оштећеног Ф -16ЦГ ког је подгодила ракета 5В27Д, под именом „Наталија“ ланисрана са рампе 5П73 серијски број 13013 није трајао дуго! Остављајући димни траг он је непрекидно губио висину, а изнад шабачког села Варна се претвара у ватрено димну куглу. Након тога пилот на критично малој висини, катапултирањем напушта авион и призмељује се у селу Синошевић. Недалеко одатле, у засеоку села Накучани авион завршава лет, рушећи пред собом дрвеће.
Активности НАТО авијације су прекинуте и почиње акција спасавања формирана је група за спасавање коју је чинило: 10 ловачких авиона Ф -16, 16 авиона Ф-16ЦЈ за дејство по системима ПВО, 10 авиона ЕА-6Б за електронску подршку, 4 авиона А -10 и 8 хеликоптера АХ-64 Апач за непосредну ватрену подршку, 11 авио цистерни, 2 хеликоптера за спасавање МХ -53Ј и 1 транспортни МЦ -130 Х/П. Пилот је лоциран и идентифкован у 3.55 часова 2.маја 1999, а одмах потом хеликоптери спасилачког тима МХ -53Ј улазе у ваздушни простор СРЈ. У .4.40 сати успостављају радио-контакт са пилотом укрцавају га у један од хеликоптера већ у 4.45 часова га превозе до аеродрома Тузла.
О томе какво је изгледао пад Ф-16ЦГ и акција спасавања у књизи пуковника Славише Голубовића Пад ноћног сокола дала су и двојица мештана својим детаљним исказима. Курир преноси ексклузивно најзанимљивије детаље.
– Авион је долетео из правца Шапца око 2.20 сати, прелето тик изнад наших кућа, срушивши се око 150 метара иза моје куће. Чуо сам најпре долазећи звук, онда зујање, оштар звук прелета изнад кућа, шум пресецања врхова стабла, а онда и експлозију. Са терасе где смо седели, отрчали смо на место где се авион срушио. Пао је у наш део шуме, звани Ждраловац и распао се. Мотор и поједини делови прелетели су преко потока у део шуме фамилије Панић. У дрвећу је било свега и свачега, комада метала, опруга и осталих делова, сведочио је у књизи Пад ноћног сокола пензионер Милорад Марјановић.
Он додаје да се велики број људи окупио како би узели део авиона за себе. Милорад наводи да мештани те ноћи више нису спавали, да се почело окупљати много људи, не слутећи да ће се на небу ускоро појавити спасилачки хеликоптери, који су дошли по пилота.
– Нешто после пола пет појавила су се три хеликоптера. Кретали су се кратко време лево-десно користећи увале и водосливнице. Дошли су потом изнад места пада авиона, а онда су изронили баш изнад наших кућа. Били су толико ниско да сам видео лица командоса који су стајали на отвореним вратима хеликоптера. На улици испред куће много људи. Син и његови другари испаљују неколико метака из пиштоља. По неколико метака испаљују и војници који су се ту затекли. Упозоравам их да то не чине, јер ће нас командоси са својим наоружањем буквално сравнити. Командоси узвраћају ватром, али срећом никог не погађају. На зидовима кућа и другим објектима видљиви су трагови митраљеских зрна, а у трави на том месту остало је 200 чаура. Након краће пуцњаве хеликоптери одлећу ка селу Синошевић, где на њиви породице Макевић проналазе и укрцавају пилота и одвозе га ка Босни, испричао је очевидац догађаја Милорад Марјановић.
Други мештанин Жељко Мићић описао је у свом сведочењу да се авион чуо из правца Шапца како долази, затим пада и прави огромну експлозију праћену ватреном печурком. Он наводи да је летелица пала у шуму 2 км од његове куће.
– Ту шуму познајем као свој џеп. Први контакт са дрвећем је имао баш у мом делу шуме. Предњи гумени точак и остали делови авиона горе, а муниција митраљеза пуца од топлоте. Све се топи… Мало након тога долази војска.. Полиција тражи да се што пре разиђемо јер имају информацију од радио-аматера да ће спасилачки тимови доћи до пилота који се катапултирао изнад суседног села Синошевић… Убрзо чујем звук хеликоптера, али их не видим одмах јер су у ували на месту пада. Недуго затим видим им роторе. А онда се појављују изнад кућа! Један напред, два иза. Када су почели да пуцају на њих, они су узвратили ватром по асфалту и оближњој кући. Један наш војник се толико био занео рафалом да је праштало и по асфалту. Један хеликоптер застаје изнад ујакове куће у висини стуба за струју. Било је нешто пре 5 ујутро и већ се могао видети командос који пуца са врата. Меци падају испред мене на 2 метра. Трчим… Док трчим око мене меци рове земљу. Лежем потрбушке и длановима покривам главу. Нисам веровао људима када кажу да у трену прође кроз главу цео живот…. Хеликоптери су ускоро наставили даље према селу Синошевић.., испричао је свој сусрет са командосима Жељко Мићић
Он је додао да је одлазак хеликоптера пратио нормални димни траг издувних мотора, што су неки протумачили као оштећење.
– Нису хтели да пуцају у нас, хтели су да нас заплаше и растерају. Били су толико ниско да сам им лица видео. Да су хтели, могли су и каменом да ме погоде, а не из пушке и митраљеза. Пилота су пронашли и довезли. Крио сам се у винограду. Иза њега су остали седиште, падобран, пиштољ, кацига, припадајућа опрема и рукавице које су биле натопљене крвљу. Друга група хеликоптера била је недалеко од тог места. Један од мештана ми је причао да је кад је отворио прозор на горњем спрату куће, угледао хеликоптер како челом окренут ка прозору, лебди изнад његовог дворишта, каже Жељко.
Жељко је додао и да је три месеца после обрања Ф -16ЦГ сасвим случајно налетео на ласерску авио бомбу ГБУ -12. Међутим након откопавања обавестио је полицију. Војска је после годину дана стигла са пиротехничарима и и уништила експлозијом авио бомбу. међутим у кратеру је откривена и друга бомба забеијан у земљу, којој су се само крилца видела. Војска је и њу после откопавања дан касније уништила.
У изради текста и његовог илустровања кориштена је уз писмену и усмену дозволу аутора пуковника ВС Славише Голубовић књига Пад ноћног сокола чији је издавач МЦ Одбрана.
Аутори: Андреј Млакар / Славиша Голубовић
Извор: Курир
