Издвајамо Србија

Невиђена банкарска пљачка народа у Србији

Банке у Србији су у 2016. години оствариле добит од 18,4 милијарди динара, што је двоструко више него у претходној години. Стручњаци кажу да овако повећање добити, и поред смањења камата, показује да су зараду оствариле од провизија, накнада, али и наплате раније исказаних отписа и резервисања. Грађанима је исто, јер уместо високих камата, плаћају друге намете приликом узимања кредита. Колико ће судске пресуде помоћи да се неке од наметнутих накнада укину, односно, да НБС то реши законским путем, остаје да се види, а за то време грађани могу само да се надају да ће их банкарске услуге убудуће мање коштати.

Према подацима Народне банке Србије, укупна добит пре опорезивања свих 30 банака у Србији на крају 2015. године износила је 9,7 милијарди динара, а 17 банака је имало добит, док је 13 укњижило минус. Годину дана касније укупна добит банака је удвостручена, а 19 банака пословало је у плусу, док је 11 исказало губитак. Три банке: “Алфа”, “Пиреус” и “Јубмес”, после вишегодишњег пословања с губитком, прешле су у зону позитивног пословања.

На врху листе банака са највећом добити прошле године, као и 2015. године, биле су: “Банца Интеса”, “УниЦредит Банца” и “Раиффеисен Банк”. Листу губитника предводе државне банке и то на првом месту “Комерцијална банка”, а у стопу је прати банка “Поштанска штедионица”. Њихов збирни губитак износи више од 14 милијарди динара, што је огромна сума, поготово ако се има у виду да је укупна добит целог српског банкарског сектора износила 18,4 милијарде динара.

Банкарски сектор наплаћује различите накнаде, трошак сносе грађани

Банкарски сектор у Србији је из године у годину све успешнији, за њих не постоји криза, а чак им нису наудили ни проблематични кредити. С друге стране, готово свакодневно се у медијима могу видети приче корисника кредита, који се жале на високе трошкове, које плаћају, а за које нису ни знали да су део цене кредита. Иако у Србији послује 30 банака, конкуренције готово и да нема, јер су банкарске услуге скупе, како за грађане, тако и за привреду. Различите накнаде и провизије представљају добру основу за зараду банака. Према истраживању „Потрошача”, постоји око 20 банкарских провизија, а банке на овај начин зарађују трећину својих годишњих прихода.

Некако у исто време кад су почеле да падају камате, пре око две године, банкари су почели да наплаћују додатне услуге. Једна од најбесмисленијих је “накнада за праћење кредита”. Није баш најјасније шта то тачно подразумева и на основу који параметара се тај “трошак” за банку израчунава. Та накнада се негде наплаћује фиксно, око 500 динара месечно, а негде 0,5 – 1 одсто на укупан остатак дуга.

Сваки кредит има трошкове за обраду кредита, али су они некада били 0,5 одсто, а сада износе од 1,5 до 3,7 одсто од износа кредита, што није занемарљива сума. Примера ради, ако је клијент узео кредит у износу од 500.000 динара, само за активирање кредита мора да плати додатно од 7.500 до 18.500 динара. А затим долазе на ред извештај кредитног бироа, меница, премије за осигурање живота или осигурања од губитка посла и друго.

Банке грађанима за кашњење у отплати кредита или других обавеза наплаћују слање сваке опомене и то у износу од 100 до 1.000 динара, што је дужи период кашњења, то је и већа цена поновног слања опомене. Према подацима Удружења банака Србије, са измирењем дуга по текућим рачунима касни око 260 хиљада грађана, обавезе по кредитним картицама не измирује око 80 хиљада људи, док кредите неотплаћује редовно око 100 хиљада грађана. Ако би се свима њима упутила опомена од 100 динара, банке би зарадиле 40 милиона динара, а за скупље опомене од 500 динара зарада банака износила би око 200 милиона динара.

НБС регулатор или посматрач?

У НБС-у тврде да немају законска овлашћења да прописују банкама ограничења у погледу врсте и висине накнада, које се наплаћују за обављање послова, али у складу са одредбама Закона о банкама, НБС може прописати јединствени начин обрачуна и објављивања трошкова, камата и накнада банкарских услуга, и то нарочито по основу депозитних и кредитних послова.

Да ли ће се ствари по том основу у будућности променити, остаје да се види, а добар подстицај би могле бити судске пресуде, које иду у корист корисника кредита. Недавно је Виши суд у Сомбору, донео пресуду према којој банка има обавезу да врати накнаду за обраду кредита. Према тумачењу стручњака, та накнада представља скривену цену кредита и утиче на висину ефективне каматне стопе, а банке немају право да је наплаћују. У удружењу “Ефектива” сматрају да је, осим провизије за обраду кредита, спорна и накнада за праћење кредита за коју већ постоји првостепена пресуда у корист клијента. Такође, очекује се да ће се на суду ускоро наћи и незаконита провизија за превремену отплату кредита коју наплаћују све банке. Наиме, све те трошкове банка би требало да укалкулише у цену кредита у виду камате, а не да додаје нове непотребне трошкове.  

 

Извор: Економски Онлине

Loading...
loading...
Loading...