Због пробијања рокова и незавршених радова на новој згради Клиничког центра Ниш, пред сменом су руководиоци Јединице за имплементацију реконструкције четири клиничка центра, која је оформљена у оквиру Министарства здравља, незванично сазнаје „Блиц“.
Иако је као главни кривац за пробијање рокова „означен“ главни извођач радова, италијанска фирма „Инсо“, која се до сада није оглашавала, руководиоци јединице ће ипак бити први који ће страдати, јер КЦ Ниш није отворен 27. марта, како је најављено.
Како незванично сазнајемо, управо руководству ове Јединице одговара да одуговлачи са послом, јер су им уговори везани све до краја изградње четири клиничка центра.
Њихове зараде финансирају се из пројекта, везане су за курс евра, а плата директорке износи и до 200.000 динара, док помоћници директора примају од 160 до 170 хиљада динара.
Ангажовање стране фирме
Међутим, ова Јединица претходно је радила на реконструкцији 20 болница по Србији, али је расформирана крајем 2011. године јер за њен рад није спроведена јавна набавка.
Она је током 2012. поново формирана, с тим да овог пута у њој није било ниједног инжењера.
Међутим, по доласку на место министра здравља, Славица Ђукић Дејановић убрзо распушта Јединицу, формира нову, али и расписује тендер за компанију која ће бити практично супервизор Јединици.
На тендер се јавила само грађевинско-пројектна компанија „Мејс“.
Ова компанија је тада, како је било договорено, за послове на реконструкцији требала да добије око 380 милиона динара за четири године (око 3,5 милиона евра, односно око 870.000 евра годишње).
Ипак, како „Блиц“ сазнаје, садашњи сазив Министарства здравља искористило је право да врши усклађивање и корекцију годишње уговорених вредности и 30. јула 2014. године потписала Анекс уговора којим је месечни износ обавеза према компанији „Мејс“ смањен са 8.925.000 динара на 4.500.000 динара и на тај начин је остварена уштеда од 89.670.000 динара.
Да све није тако сјајно чини се и премијеру Србије Александру Вучићу, који је у понедељак рекао да ће сви који су одговорни што касни завршетак радова и отварање нове зграде у КЦ Ниш бити кажњени.
– То је ствар коју не могу да толеришем. Свака седница владе почиње и завршава се питањем о КЦ Ниш – рекао је Вучић.
И министар здравља Златибор Лончар бесан је због кашњења радова, те да пацијенти чекају због „јавашлука појединаца и комбинација које они праве“.
Министра боли глава
– Овако више неће моћи у Србији, да пацијенти чекају због нечијег јавашлука. Извођачи радова због тога, по уговору, морају плаћати пенале. Због Ниша ме боли глава, јер иако имају обезбеђен новац, сви рокови за завршетак су пробијени – рекао је министар и поручио извођачима радова, подизвођачима, надзору, да се окану „комбинација“, јер ће сви умешани одговарати.
Камен темељац за нови клинички центар положен је у Нишу 18. октобра 2013. године, у присуству тадашње министарке Славице Ђукић Дејановић, директора Зорана Радовановића и директор италијанске компаније Инсо Карло Орландучи која изводи радове.
Нови Клинички центар Ниш простире се на више од 44 хиљаде квадратних метара, од чега је половина новоизграђен објекат, а добио је 17 операционих сала, Ургентни центар, Центар за операције, Центар за интензивну негу, дијагностику и радиотерапију.
За обнову четири клиничка центра 150 милиона евра
За изградњу и реконструкцију четири клиничка центра у Србији односно у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу Европска инвестициона банка одобрила је 150 милиона евра.
Од тога 32 милиона евра су намењена Нишу.
Следећи центар који ће се реконструисати биће Београд, и јавне набавке за извођаче радова ускоро ће бити покренут.
Пројекат изградње завршен је и за КЦ Војводина, а ускоро би требао да буде завршен и за КЦ Крагујевац.
Историјат реконструкције клиничких центара
Не треба заборавити ни да је Србија од Европске инвестиционе банке добила кредит за реконструкцију четири клиничка центра, укључујући овај у Нишу, још 2006. године.
Уговор о кредиту ратификован је у Скупштини Србије две године касније, а према уговору, рок за завршетак радова био је крај 2010. године.
У време предизборне кампање пред ванредне парламентарне изборе 2008, због чега се, између осталог, каснило са ратификацијом уговора о кредиту, тадашњи министар здравља Томица Милосављевић ценио је да ће реконструкција клиничких центара – уз кашњење – бити готова 2012. године
Међутим, не само да радови нису завршени 2012., већ у то време нису ни почели.
Изградња Клиничког центра у Нишу почела је у октобру 2013.
Анекс уговора за кредит ЕИБ потписан је 2015, чиме је рок за завршетак свих радова на четири клиничка центра померен за крај 2019. године.
Извор: Блиц.рс / Вестионлине / Србија данас
