Хрватска никада није санкционисана због напада на подручје под заштитом УН, нити је ико кажњен за етничко чишћење и бомбардовање и масакрирање српских цивила у Западној Славонији у мају 1995. године, али је међународно правосуђе казнило Србе због потеза које су предузели како би се од тога одбранили, рекао је директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац
– То исто Хашко Тужилаштво, које није никога процесуирало за акцију „Бљесак“, је већ 25. јула оптужило тадашњег председника РСК Милана Мартића да је 2. и 3. маја 1995. године за одмазду издао наређење војним органима РСК да гранатирају Загреб – рекао је Штрбац.
Тада је, према оптужници, погинуло шест цивила, а назначена Мартићева кривица је што се „није придржавао закона и обичаја који регулишу вођење рата“ и за то је он правоснажно осуђен на 35 година затвора.
Штрбац је рекао да је заробљено око 1.450 припадника Српске војске Крајине, зато што су их на неки начин превариле заштитне снаге УН, које су им гарантовале да ће, ако предају оружје, моћи слободно да се извуку и оду за својим породицама.
– Међутим, Хрвати су их затворили и изложили разним тортурама. Многи су осуђени на дугогодишње затворске казне, а највише их је служило казне у Лепоглави и злогласној Лори у Сплиту – рекао је Штрбац.
Штрбац, међутим, истиче да наређење да се туку градови, није дато из освете после завршетка „Бљеска“, него док је та акција још трајала и док су Срби још убијани и њихова имовина пљачкана и уништавана.
– То је била и јавно позната стратегија одбране РСК, која је достављена релевантним факторима да ако их нападну, браниће се гађањем циљева по дубини Хрватске – рекао је Штрбац.
Ако је Мартић крив за кршење закона и обичаја приликом вођења рата, каже Штрбац, како то да по истом том пропису нико од Хрвата није крив.
– Ову акцију испланирали су и извели по налогу тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана Гојко Шушак, Јанко Бобетко и Имре Аготић. Сви су они умрли у међувремену, али живи су Петар Стипетић, Лука Џанко, Маријан Марековић, Младен Круљац, који су сви постали генерали и бригадир Стјепан Гаљешевић – навео је Штрбац.
Међутим, како је истакао „ништа им се не дешава, они су и даље национални хероји и уживају све почасти на слободи“.
Штрбац је навео да Хашко тужилаштво није ништа предузело, иако им је он лично у Книну предочио све ове чињенице.
Од 15.000 Срба до сада се, према подацима „Веритаса“, на подручје Западне Славоније вратило око 1.500 и то углавном старије доби, док су се остали „расули“ по свету, а највише их је у Србији и Републици Српској.
Извор:Срна
