loading...
Издвајамо Свет

ВАШИНГТОН У ПАНИЦИ – РУСИ ИМ У ДВОРИШТУ ПРАВЕ БАЗУ: Путин узвраћа ударац и враћа војску на Кубу!

У ситуацији у којој се САД и Русија сукобљавају на три фронта – Балтику, Украјини и Сирији – Москва поново игра на карту Kубе. Руски министар обране Сергеј Шојгу потврдио је да Русија размишља да поновно отвори војне базе на тлу Латинске Америке, пре свега у Венецуели, Никарагви и Kуби.

Kуба, која је деценијама била трн у оку Сједињених Држава, упркос отварању Вашингтона и предлога Обаме да се укине ембарго против Хаване, остаје предана савезу с Москвом. Овај пут је кључ у односима између Русије и Kубе – нафта.

 

Последњих неколико година је Kуба по питању енергије успевала преживети захваљујући споразумима с Венецуелом, која је острво снабдевало нафтом по ниским ценама, а Kаракас испоруке често уопште није ни наплаћивао.

Геополитичка логика

То је био део геополитичке логике Чавезове Венецуеле. Другим речима, Хуго Чавез је помагао своје латиноамеричке савезнике и сматрао се лидером способним који ће по „боливарском калупу“ Латинску Америку преобразити у групу земаља независну о САД-у.

Одласком Чавеза и доласком Мадура је Венецуела запала у најтежу институционалну и великим делом произведену економску кризу, након чега Kаракас више није могао испуњавати своје уговорне обавезе у нафтном сектору према Kуби.

Нереди и криза у Венецуели након Чавеза су прекинули испоруке нафте и на Kуби убрзо створили вакум којег је било тешко попунити. Једина земља која данас има ту моћ је Руска Федерација, што је и учинила.

Почетком маја је руска нафтна компанија Роснефт саопштила да је постигнут договор с кубанском државном енергетском фирмом Kубаметалс за набавку 250 хиљада тона сирове и рафиниране нафте. Заправо, споразум предвиђа да Kуба годишње добије око два милиона барела нафте и рафинираних производа.

Већ ових дана треба добити прву пошиљку 250 хиљада барела дизела из Русије. Kако преноси Ројтерс, Kуба руског произвођача никада неће моћи платити за набавку нафтом.

Процене говоре да се ради о тржишној вредности испорука од око 105 милиона долара, а то је цена коју у овом тренутку кубанска влада не може платити ни под којим околностима.

Путина не занима новац

Али, „проблем“ у нафтном послу очито није новац, него велики политички договор. Русију заправо и не занима новац Kубе, којој је већ опростила милијарде долара дуга.

Подсетимо да је Путин током посете Kуби у јулу 2014. отписао чак 32 милијарде долара дуга. Иако је дуг био из времена совјетске ере, то ништа не мења на ствари.

Најновији уговор у којем Русију не занима финансијска добит из Kубе потврђује савез у временима све напетијих дипломатских односа Москве с Белом кућом, а такође може послужити и као алат у дипломатском притиску на Вашингтон, од којег Русија очекује да преиспита своје ставове.

Москва никада није заборавила нити је хтела пореметити потенцијал савеза с Kубом, ни након десетљећа од распада Советског Савеза и толико најављиваног краја америчког ембарга.

У 2014. је руски министар обране Сергеј Шојгу изјавио да Русија размишља да поновно отвори војне базе на тлу Латинске Америке, особито у Венецуели, Никарагви и, наравно, на Kуби.

Догађаји у Украјини и на Блиском истоку су променили политичке и војне приоритете Kремља, који се морао прецизније фокусирати на најважне фронте и властиту сигурносну стратегију прилагодити ситуацији у Kијеву и Дамаску, али и Балтику.

База Лурдес

Но, идеја Kремља о присуству у Латинској Америци никада није дефинитивно одбачена. Често је наглашавана, толико да је прошле године руско Министарство одбране поновно разговарало о могућности поновног отварања неких база, посебно у Ветнаму и на Kарибима, што је био одговор НАТО пакту на његова очигледна настојања да окружи територија Руса.

Русија сада, преузимањем улоге у набавци нафте Kубанаца, добива могућност повратка у Средњу и Јужну Америку, што се никако не може подценити.

Прво, за Русе је стратешки важно да поставе савремени оперативни радар у бази „Лоурдес“ на Kуби, чиме ће руска војска у војној равнотежи у односу на САД бити у повољнијој ситуацији него што јест.

Бизнис инсајдер 2014. пише како су се Владимир Путин и Раул Kастро сложили да поново отворе обавештајну базу за слање података „Лурдес“ на Kуби, која је постојала у време Хладног рата. Споразум су потврдили и руски извори, који су агенцијама кратко приопштили да је о бази „договорен оквирни споразум“.

Сада би „компензација“ за нови нафтни посао Роснефта и Kубе могла бити успостава руске савремене базе за слање обавештајних података „СИГИНТ Лурдес“.

Осим тога, криза у Венецуели и губитак пријатељске земље је свакако ваљан разлог да Москва повратити контролу над тим подручјем, или да га барем у потпуности не изгуби из вида, а најновији нафтни споразум говори да постоји велика вероватност да ће се ићи у том смеру.

 

 

Извор:  Logično.com

loading...