Издвајамо Православље

ЖИВЕЛО ПРАВОСЛАВЉЕ: Срби, Руси, Јермени, Бугари… на Дан Светог Василија под Острогом (ФОТО/ВИДЕО)

Митрополит Амфилохије је рекао да нас мошти Светог Василија вековима сабирају да будемо једно и заједно, па су тако у Манастир Острог дошли и Руси, Јелини, Јермени, Румуни, Бугари, Французи, Немци, Италијани…

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Под острошким стенама, празник Светог Василија Острошког прославило је на хиљаде верника из Црне Горе, земаља региона, али и шире. Плато испред манастира био је преплављен шаторима, врећама за спавање и ћебадима оних који су ноћ пре дошли да присуствују поноћном празничном бденију где је акатист читао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који се касније верницима обратио беседом.

Из Подгорице је дошло више од 2.500 ходочасника, а било је и оних који су препешачили преко 200 километара како би стигли до Манастира Острог, попут групе из Соколца, из Босне и Херцеговине.

Људи разних националности и вера чекали су и до два сата како би целивали мошти свеца које се чувају у Ваведењском храму, у Горњем манастиру. Митрополит Амфилохије је служио и централну архијерејску литургију, на платоу испред Горњег манастира, заједно са митрополитом ташкентским и узбекистанским Викентијем и епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем. Литургији су присуствовали и епископ кроштански Назарије и епископ диоклијски Кирило.

Митрополит Амфилохије је казао да нас мошти Светог Василија вековима сабирају да будемо једно и заједно, па су тако у манастир Острог дошли и Руси, Јелини, Јермени, Румуни, Бугари, Французи, Немци, Италијани…

„То је велики божји дар и потврда да смо призвани да будемо сви људи и једно у Богу и вери“, поручио је Амфилохије.

Василије Острошки (Јовановић), који је на рођењу добио име Стојан, рођен је 28. децембра 1610. године у селу Мркоњићи у Херцеговини, а замонашио се у требињском Манастир Успенија пресвете Богородице. У Манастир Острог дошао је након разарања Манастира Тврдош где је живео и радио као архијереј.

Митрополит херцеговачки постао је 1639. године. Умро је 1671. године, а због својих исцелитељских моћи проглашен је за свеца.

 

Извор: rs.sputniknews.com