Западне обавештајне службе застрашивале су Ратка Младића како би га врбовале да ради за њих, изјавио је за „Спутник“ његов син Дарко Младић.
Како каже, када је Ратко Младић одбио предлог Ричарда Холбрука да то учини, почео је његов прогон и прогон његове породице.
„А власт нас онда није заштитила, напротив“, каже Дарко Младић.
Суђење Ратку Младић у завршено је крајем прошле године, изрицање пресуде очекује се крајем ове. Његово здравствено стање се погоршава, а Трибунал је недавно одбио да га привремено пусти на слободу ради лечења у Русији.
Његов интервју за „Спутник“ почиње питањем: „Да ли сте икада размишљали о томе да је ваш отац ипак одговоран за смрт не осам или пет хиљада људи, већ можда макар једног човека у том рату?“
„Да, наравно. Био сам с њим у време рата, гледао сам те догађаје, знам ко је мој отац пре рата и за време рата и знам да је максимално професионално као војник извршавао своје дужности у немогућој ситуацији. Његов задатак је био да организује оружану борбу српског народа за слободу, за спас, пре свега да нам се не понови 1941. и да се не поделимо међусобно, да не дозволимо да нас убијају непријатељи и да се међусобно не убијамо. Тај задатак је успешно извршио, толико да је то било изненађење за оне који су ту кризу изазвали. Политичку димензију оптужби видели смо на самом почетку формирања тог суда, јер и њему је, као и осталим актерима, нуђено и прећено да ако буде кооперативан, неће бити прогоњен и супротно, ако буде радио свој посао и тиме ометао велике силе у остварењу њихових планова, да ће бити осуђен као злочинац.
Дарко Младић наводи да је његов отац имао састанак са “ одређеним људима из западних обавештајних служби који су му понудили, односно покушали да га застраше Хашким трибуналом, све до Холбрука који је тражио да генерал Младић постане — политичар Младић“.
„Он је то одбио. Опет му је прећено Хашким трибуналом. Од почетка сам свестан да је то алат за постизање одређених политичких циљева на овим просторима. С друге стране, њега сам гледао у разним ситуацијама, мислим да је он спасао многе животе, не само српског народа него и међу муслиманима и Хрватима. Да је неко други био на његовом месту, можда би ратна драма била катастрофалнија у смислу и цивилних и војних жртава. У доказном поступку изнели смо случај девојчице из Горажда ′94. године. То бошњачко дете имало је перфорацију слепог црева коју они нису могли да оперишу, некако је стигла њихова молба да се пребаци код нас. Генерал Младић је лично дао свој хеликоптер који је слетео у Горажде, оперисана је у Сокоцу, где је лежала два месеца. Кад су покушали да је врате, отворили су ватру на њих. Стигла је кући у другом покушају. Било је доста ситуација у којима је он чинио оно што је могао да помогне сваком, без обзира на националност“, каже Дарко Младић.
„Спутњик“ ту наводи да је чињеница да су у Сребреници побијени људи, након чега уследи питање „да ли успева да буде трезвен док чекате пресуду за оца, да ли лицитира бројевима мртвих, сам са собом?“
„Не. То је једна од важних тачака оптужнице. Било је јако битно да у одбрани изнесемо став Ратка Младића о том питању. Оно што је промакло јавности, а тужилац се на крају сложио са ставом одбране, да је генерал Младић сазнао о догађајима у Сребреници након што се вратио из Београда кад је све било готово. А на састанке у Београд није отишао планирано, већ су га позвали међународни преговарачи и Милошевић. Један од експерата одбране мистериозно је умро у Хагу, господин Дуњић, био је једини српски патолог који је све досијее које су они приложили у предмет прегледао. Наши вештаци до тада су одбијани, јер нису прегледали довољно узорака. Умро је дан уочи појављивања на Суду. Други сведок је донео извештаје које је тужилац покушао да сакрије, то су документи које су органи безбедности муслиманске војске и државе узели од преживелих из колоне која се пробијала од Сребренице до Тузле“, наводи Дарко Младић.
„Према споразуму о демилитаризованим зонама тамо није требало да буде оружаних формација, они су имали целу 28. дивизију која је вршила борбена дејства према нама. Под борбом су се данима пробијали кроз минска поља до Тузле. Извештаји показују огромне губитке у тим борбама, између 5.000 и 6.000 хиљада погинулих. Жртве у тој колони нису жртве злочина. Жао ми је сваког погинулог човека, без обзира са које стране долази, ту несрећу нам је донео Запад у разбијању Југославије. Нисмо побегли од тога да су неки заробљеници стрељани, то је био и став генерала Младића, али није било организовано, није било наређења да се заробљеници стрељају, Младић у томе није учествовао. Нажалост, тужилац је изабрао да манипулише тим жртвама“, додаје он.
Он наводи да је његова породица прошла кроз много тога, али и друге породице оптужених за ратне злочине:
„Људи који се у то разумеју су ми рекли да од Информбироа наовамо служба није користила те методе. Можда смо ми имали и срећу што је мој отац био медијски атрактиван, поједине породице су прошле горе од нас. Са жаљењем могу да констатујем да је ова држава, у том периоду, суспендовала своје законе и применила против својих држављана противзаконите мере на захтев хашког тужиоца и неких страних амбасада које се и дан-данас петљају у наше унутрашње ствари, истовремено се залажући за европски пут, демократију и људска права. Господин Саша Јанковић је тада био заштитник грађана, није имао никакву иницијативу да нас заштити, не мислим на породицу генерала Младића, већ на све те људе који су страдали и били мање или више под некаквим притиском, неки и под неким облицима тортуре, требао је само да примени закон. Можда је мој отац и највише крив, али зашто ја треба да страдам као његов син? Још од средњег века, од Душановог законика, укинуто је да село страда зато што је неко у селу нешто погрешио. Волео би да се то никад никоме не понови, да смо научили ту лекцију, да је то пут рушења институција, рушења државе“.
На питање о здрављу његовог оца, одговара:
„Није добро. Његово стање је, откад је пребачен у Хаг, у једном тренутку било критично, имао је срчани удар од кога умало није умро. У последњих пет-шест месеци му се поново погоршава стање. Тужилац, наравно, то све игнорише, све време, зато што има свој задатак кога се држи, без обзира на правне норме које га обавезују — да у случају лошег здравственог стања говори истину. Тужиоци Трибунала се нису баш прославили тиме што се боре да докажу истину“, наводи Дарко Младић.
„Задатак тужилаца, формално, и целог суда јесте да донесу помирење у региону кроз истину. Нажалост, сви смо сведоци да су катастрофално оманули у том задатку. Чини се да, осим тог формалног задатка, у ствари имају задатак да формирају одређену истину о догађајима деведесетих година у бившој Југославији која треба да аболира оне који су разбили једну међународно признату државу и донели хаос на овај простор, хаос који до дан-данас није престао, и да пребаце кривицу за те догађаје на Србе“, додаје он.
На крају интервјуа он наводи да „народ препознаје да у Хашком трибуналу „нема међународног права на делу, него да је то једна геополитичка игра у којој су напред подељене улоге, ко ће бити негативац, ко ће бити позитиван“.
„Људи заправо разумеју суштину Суда, народ схвата да је то намештена игра. Радује ме чињеница да је народ генерално препознао да се ту не ради о достизању истине и правде, него да је ту на делу међународна политика“, закључује он за „Спутник“.
Извор: rs.sputniknews.com
