Радница „Јуре“ Сања Јовановић (35) из Ниша остала је без посла у тој јужнокорејској фабрици јер јој је 31. маја истекао уговор о раду, иако се налази на боловању због рака грлића материце.
– Надала сам се уговору за стално и породици, а добила рак и остала сам без посла. Има ли шта страшније од тога – каже за Сања, која је у “Јури” радила две године на одређено.
Јовановићева је вест о томе да јој уговор није продужен примила у Клиничком центру у Нишу, где одлази свакодневно на зрачења и да би примила хемотерапију венским путем.
– Јуче сам била у болници када су звали из кадровске службе. Где сте, питају. Кажем у болници, шта је чудно, имам рак. Знамо, кажу, разматрали смо ваш случај, али вам није продужен уговор. Нисам се изненадила јер једва чекају да неко оде на боловање да би остао без посла, каже Сања.
Она није знала да се разболела све док око Нове године није осетила прве симптоме.
– Нисам хтела на боловање због страха од отказа. Када сам осетила прве симптоме, пила сам таблете против болова и ишла на посао све до 8. марта, када ме је прегледала моја гинеколошкиња која ми је рекла да имам тумор и да морам да урадим биопсију. Питала сам је да ли могу прво сутрадан да завршим смену па да идем на биопсију, а она ми је рекла да је ствар врло озбиљна и да је у питању живот. После биопсије због крварења сам била у болници девет дана. Онда су утврдили да се ради о малигном тумору и да сам у трећем Б стадијуму. То значи да сам закаснила за операцију годину дана па сам започела са хемотерапијама, почиње мучну исповест Сања.
Она каже да је вредно радила надајући се да ће добити уговор за стално, па се чак јављала на посао и суботом.
– Ако је требало да се смањи број запослених, могли су да дају отказ некоме ко је у бољој ситуацији, а нас да сачекају да оздравимо па да нас отпусте. Није људски овако. Ваљда нас треба неко да заштити у овој земљи. Најгоре је што ми књижица важи још само данас, већ сутра може да не важи. На основу чега онда да се лечим, нећу моћи да примам терапије. Како да наставим лечење без књижице, која ми је преко потребна. Немам више ни воље да радим у таквој фирми где нема хуманости. Њихова фирма – њихово право. Истекао ми је уговор, имају право да га не продуже, али ваљда би требало да сачекају макар да дођем са боловања па онда. Шта хоћете горе од опаке болести и отказа у исто време. Имам 40 килограма, ионако не могу да једем, још ми је само ово фалило. У тешкој смо материјалној ситуацији јер и родитељи не раде, једино што брат има неке приходе, наводи Сања.
„Нећемо да помогнемо“
Случај отпуштања оболеле самохране мајке Виолете Петровић потресао је српску јавност
Генерални директор „Јуре“ за Србију Нам Ђин Чои је, говорећи о поновном отпуштању оболеле самохране мајке Виолете Петровић, изјавио да њој “нису дали отказ, већ јој нису продужили уговор” и тврди да “ниједан закон Србије нису никада прекршили”.
– Компанија врши евалуацију свих радника и одлучили смо да у конкретном случају њој не продужимо уговор после две године, на шта као компанија имамо апсолутно право. Њено здравствено стање нема никакве везе с прекидом наше сарадње – рекао је Нам Ђин Чои.
Извор: Курир.рс/Блиц/Н1
