Сви ми кажу да сам промашај и будала. Молим вас учитељу, помозите ми, рекао је младић. Једном млади човек сретне мудраца и рече му:
„Дошао сам јер тражим савет, муче ме осећање безнадежности и не желим више да живим. Сви ми кажу да сам промашај и будала. Молим вас учитељу, помозите ми!“
Мудрац баци поглед на младића, и рече му ужурбано: „Опрости ми, али веома сам заузет и не могу ти помоћи. Постоји једна хитна ствар коју морам да урадим,“ а онда је застао, на тренутак, размислио, и додао: „Али ако се сложиш да ћеш ми помоћи, радо ћу ти узвратити услугу“.
„Наравно, учитељу!“, узбуђено је рекао младић, али с горким мислима да су његове бриге поново занемарене.
„Добро“, рекао је мудрац и скинуо са прста мали прстен са драгим каменом.„Узми мог коња и иди на пијацу! Хитно треба да продам овај прстен да бих отплатио дугове. Пробај да добијеш пристојну цену, и не пристај ни на шта мање од једног златника! Иди сада, и врати се што пре!“
Младић је узео прстен и отишао на коњу. Када је стигао на пијацу, показао је прстен разним продавцима, који су га испрва гледали заинтересовано. Али, када су чули да ће га продати само за злато, убрзо су изгубили интересовање. Неки продавци смејали су се младићу у лице, а други су се једноставно окретали.
Једино је један старији продавац био довољно љубазан да му објасни да је златни новчић превисока цена за такав прстен, и да највероватније може да добије само бакар евентуално сребро у замену. Када је чуо ове речи, младић је постао веома узнемирен, сетио се старчевих речи да не прихвата ништа мање од златника. Већ је прошао кроз целу пијацу, међу стотине људи… Попео се на коња и отишао. Веома депресиван због свог неуспеха, вратио се да види мудраца.
„Учитељу, нисам могао да испуним ваш захтев,“ рекао је. „Најбоље што сам могао да добијем је сребрњак, али рекли сте ми да се не сложим ни са чим мањим од златника! Рекли су ми да овај прстен није толико вредан“.
„То је веома важна ствар, мој дечаче!“, рекао је мудрац. „Пре него што продајеш прстен, не би била лоша идеја да утврдиш колика је његова права вредност! А, ко то може боље да уради него јувелир? Одјаши до њега и сазнај која је цена. Само, немој му продавати, без обзира колико понуди! Одмах дођи к мени“.
Младић је послушао мудраца и одјахао до јувелира. Човек је кроз увећавајуће стакло дуго проучавао прстен, затим га измерио. На крају, окренуо се младићу и рекао:„Реци свом учитељу да тренутно не могу да му дам више од 58 златника за овај прстен. Али, ако ми буде дао мало времена, купићу прстен за 70“.
„70 златника?!“, узвикнуо је младић. Насмејао се, захвалио јувелиру и пожурио да се врати мудрацу. Када је чуо причу од сада прилично узбуђеног младића, рекао му је: „Запамти, дечаче, да си ти као овај прстен. Драгоцен и јединствен! И само стручњак може да цени твоју вредност” Зашто онда губиш време, иди и бори се!
Пас лаје, каравани пролазе!
Извор: Опанак
