Рат у БиХ није успео да прекине везе између мештана ових грачаничких села, али је чини се оставио више последица на младе генерације које тек стасавају
У малом месту поред Грачанице ратни војни инвалид прве категорије помаже ратном војном инвалиду друге категорије. Током рата у Босни и Херцеговини били су на супротним странама. Први у Армији Републике БиХ, други у Војсци Републике Српске.
Ристо Станковић, бивши војник Војске РС, из села Горња Лохиња код Грачанице недавно је доживео да му се део куће сруши. Он је одбио привремени смештај у колективном центру који му је понудила власт, али је зато прихватио понуду да привремено станује у викендици Хасиба Салкановића, бившег војника Армије БиХ, која је око 1 км удаљена од његове срушене куће.
Обојица су ратни војни инвалиди прве и друге категорије, а током рата у БиХ борили су се на супротним странама, преноси слободнаевропа.орг.
Хасиб је рекао да је хтео да помогне Ристи и да му да кров над главом док он не среди ствари око своје куће да може нормално да живи.
У Горњој Лохињи су пре рата живели искључиво људи српске националности. Повратника је мало, јер је већина је продала своја имања. Сада овде живе Бошњаци из Сребренице, Братунца и Добоја.
– Ниједан овде муслиман или Бошњак како год да га назовете нема проблем са моје стране, нити ја имам са њима. То су све моје комшије. Тога дана када ми се урушила кућа била је овде једна џеназа. Људи су оставили џеназу и дошли су овде да виде шта се самном дешава и да ли сам жив – каже Ристо.
Ристо Станковић није први повратник овде који привремено користи викендицу Хасиба Салкановића, преноси слободнаевропа.орг.
– Када сам дошао овде нисам имао ништа. Хасиб Салкановић, пошто га је мој брат знао, нам је уступио ову викендицу. Ту сам презимио, па сам добио материјал да направим једну шупу. То су ми људи направили, нисам ни динара дао. Онда су почеле да стижу донације, па сам успео и кућу да направим – каже други комшија Милан Ђурић.
Рат у БиХ није успео да прекине везе између мештана ових грачаничких села, али је чини се оставио више последица на младе генерације које тек стасавају.
– То што смо ми били на супротним странама у рату не значи да ми морамо да се мрзимо. За ово тровање наше омладине криви су медији, школство и политика. Мислим да има више мржње и нетрпељивости у тој деци данашњој него у нама који смо ратовали. Схватиће и та деца једног дана да морају заједно да живе, јер ми једни без других у овој Босни и Херцеговини не можемо – каже Хасиб.
Фото: Фејсбук принтскрин слободна европа
Извор: Телеграф.рс
