Некадашњи обавештајац Југослав Петрушић говорио је за “Вечерње новости“ о процесу против групе “Паук“ у којој се и он нашао.
Њега је заједно са Милорадом Пелемишем, Слободаном Орашанином, Радетом Петровићем и Бранком Влачом, Виши суд у Београду недавно ослободио оптужби да је, радећи за француску обавештајну службу, нанео штету Србији.
“Лично сам српском обавештајцу пуковнику Марку Лугоњи и Живку Кулићу, саветнику Слободана Милошевића, 8. новембра 1994. предао документ да се спрема велика подвала у Сребреници. Несхватљиво ми је да се цео естаблишмент српске војске нашао потом у том градићу, тог јула 1995. године, како би се сликао“, рекао је Петрушић.
Њега је у новембру 1999. године тадашњи савезни секретар за информисање Горан Матић окривио за покушај убиства Слободана Милошевића, као и за геноцид над муслиманима у Сребреници.
“Представљени смо као есенција сваког српског злочина током ратова деведесетих. “Паук” је био маратонски процес. За 18 година одржано је 350 рочишта у разним судовима у Београду. Судило ми је шест судија и 20 судских већа са 156 чланова. Циљ је био да ме искључе из сваког утврђивања истине шта се заиста догађало у Босни, односно на Косову“, говори Петрушић.
Он тврди да геноцида у Сребреници није било.
“Да се спрема диверзија у Сребреници знало се још 1993. када је група Франца Коса и Дражена Ердемовића, који су тада ратовали за Хрвате, из Тузле требало да буде убачена у Сребреницу и да направи крвави пир. Нису успели 1993. и појавили су се 1995. Такође, био сам у хеликоптеру са помоћником шефа француске обавештајне службе, од 13. до 19. јула, који је “претресао” 38 километара борби око Сребренице и пребројали смо и сликали 484 леша на више локација, који су ту намерно остављени. Исте те слике имају и у НАТО. То није геноцид“, додаје Петрушић.
Он је описао и догађаје на Косову и Метохији 1999. године.
“Од 1997. до 24. марта 1999. у Паризу сам био контакт француске обавештајне службе са Мишом Марјановићем, српским обавештајцем у амбасади. На позив Обавештајне службе ВЈ дошао сам у Београд и већ 6. априла отишао на извиђање у иностранство, у Албанију. Одатле сам 13. априла донео извештај да је главни НАТО играч у ВЈ капетан Ник Перај, потоњи главни човек за монтирање случаја “Батајница”. Био сам на Кошарама, и ја сам минирао караулу. Учествовао сам у борбама и донео први вести о вађењу органа заробљеним Србима. То ми је сведочио Јан Тофај, њихов борац кога сам ранио и оставио у соби 115 првог спрата Пећке болнице. Отели су га његови и убили да би се његово тело у болничкој пиџами појавило на Јуничком гробљу“, истакао је Петрушић.
Истакао је и да је враћен у Београд, где је испитиван, Војна безбедност није нашла његову кривицу, али је све оно што је рекао послужило да га ДБ ухапси и “направи аферу Паук“.
“То је било потребно Сорошевим плаћеницима који су после хапшења Милошевића хтели да заувек намакну омчу српском народу. У осам гробница Батајнице тако је нађено и 15 лешева из Вуковара и седам из Сребренице. Поседујем доказе да су сви лешеви из 42 наводне гробнице са КиМ донете после 2000. године, односно после хапшења Милошевића. Морамо расветлити тајне батајничких гробница и тако скинути кривицу са српског народа. Све то је Сорошево масло и постоји довољан број људи у свету који ће то потврдити“, каже Петрушић.
Истакао је и да су лешеви у Србију са КиМ пренети после 1999. године, као и да су у завери учествовали тадашњи најважнији српски обавештајци и да су за то дебело награђени.
“Ископавања гробница вршиле су особе које нису сертификоване за то – сви одреда дугогодишњи Сорошеви службеници. Моји експерти из иностранства, које сам лично платио да направе анализе посмртних остатака, тврде да је 90 одсто ових људи чувано у хладњачама пре пребацивања у Батајницу, односно да њихови посмртни остаци нису могли бити у стању у каквом су нађени. Недирнути труљењем“, закључио је Петрушић.
Извор: Новости.рс
