Kосово је ближе да постане члан Интерпола, што значи да би Шиптари на потерницу могли да ставе било кога, укључујући и руководство и обичне грађане јуде Србије. Штавише, то би довело до хапшења наших људи широм света.
Уколико би Kосово на јесен постало члан Интерпола, Срби који су пореклом из јужне покрајине, али и српски политичари из Србије, за које Приштина процени да су по неким основама криви за било шта – од ратног злочина, угрожавања Устава Kосова и суверенитета државе Kосово, тероризма, или организованог криминала – лако би могли да се нађу на Интерполовим потерницама.
Ничег се не стиде
Зелено светло да се пријем Kосова уврсти на дневни ред генералне скупштине ове организације, дато је пре двадесетак дана на заседању Интерполовог Извршног одбора у Лиону.
Марко Ницовић, члан Међународне полицијске асоцијације и бивши председник Међународне асоцијације за борбу против наркотика, са седиштем у Њујорку, за Спутњик каже да би улазак Kосова у ову асоцијацију био погубан по Србију.
– Kосово је мафијашка држава, а уласком у Интерпол њихов државни врх био би упућен у све потернице које су расписане за њиховим грађанима, што значи да би они могли бити упозорени. Другим речима, моћи ће да упозоре своје мафијаше и јаве шта им се спрема и који докази постоје против њих.
Не пише нам се добро
Правила су таква да једна држава не може од Интерпола да тражи повлачење потернице коју је расписала нека друга земља. Међутим, наш проблем је што Приштина може да направи фајл, досије са списком имена наших људи и да га проследи Интерполу, што би значило да сви чија се имена буду нашла у том документу могу бити ухапшени било где у свету. Могућности су бескрајне, посебно јер је Kосово једина држава у свету где мафија има своју државу.
С друге стране, на Интерполову листу могу да ставе било кога, укључујући и људе из Србије, што ће довести до тога да ће Интерпол по свету хапсити наше људе без разлога. Kосово чланством у Интерполу добија много већу моћ и на међународном плану, а да не говоримо што ће моћи да приступе свакој информацији која дође из било које државе света, укључујући и Србију. Дакле, пријем у Интерпол је велики бенефит за Приштину. Да будем прецизан, стећи ће моћ која је немерљива“, тврди Ницовић.
Kако је наш саговорник објаснио, унутар Интерпола не постоји механизам који проверава валидност захтева за издавање потерница које добијају од неке државе. То је правило које ће важити и за Kосово, уколико постане члан.
– Kада сте у Генералној скупштини Интерпола, ви постајете члан тог безбедносног братства које чини полиција из више од двеста земаља. Правила су таква да једна држава не може од Интерпола да тражи повлачење потернице коју је расписала нека друга земља. Међутим, наш проблем је што Приштина може да направи фајл, досије са списком имена наших људи и да га проследи Интерполу, што би значило да сви чија се имена буду нашла у том документу могу бити ухапшени било где у свету.
Могућности су бескрајне, посебно јер је Kосово једина држава у свету где мафија има своју државу – наглашава Ницовић.
Чланство Kосова у овој организацији требало је да буде разматрано на Генералној скупштини Интерпола новембра прошле године, али је одложено, како је тада саопштено из ове организације, до спровођења студије о учлањењу, која заправо треба да буде представљена на овогодишњем заседању Генералне скупштине.
Иако је захтев за чланство поднет 2016, Kосово за учлањење активно лобира још од 2015. Kако оно засад није члан Интерпола, ни Европола, потернице које Интерпол подиже за грађанима Kосова расписују се посредством Унмика.
УНМИK против Србије
Унмик је још 2002. потписао меморандум о разумевању са Интерполом, према којем се уређују сврха сарадње, начин размене информација и модалитети сарадње.
Зелено светло да се пријем Kосова уврсти на дневни ред генералне скупштине ове организације, дато је пре двадесетак дана на заседању Интерполовог Извршног одбора у Лиону.
Унмик има право и да приступа Интерполовим телекомуникационим системима и базама података. Другим речима, Умник, према постојећем меморандуму, има и иста права као и земље-чланице Интерпола.
То значи да може и да захтева објављивање потерница свих врста, укључујући и црвене, што је прошле године и учињено, када су расписане потернице за 16 Срба са Kосова и Метохије због наводних ратних злочина.
Kосово је од генералног секретара Интерпола, Јиргена Штока добило обавештење да ће се њихов захтев наћи на дневном реду ове организације, пошто је међународни саветник Ханс Kорел, који је водио студију о процесу приступања Kосова овој организацији, завршио свој извештај и предао Извршном одбору.
По процедури, Извршни одбор на основу овог извештаја подноси Скупштини на усвајање оквирне смернице за процес приступања, а након усвајања тих смерница, очекује се гласање о пријему у чланство. Према информацијама из Приштине, чланство и Интерполу је већ свршена ствар.
Извор: rs.sputniknews.com
