Издвајамо Србија

СКАНДАЛОЗНО! ГУГЛ НА МАПИ ДАО СРПСКУ ТЕРИТОРИЈУ ХРВАТСКОЈ: Србији украдено 11.000 ХЕKТАРА земље!

Територија Србије мања је за 11.000 хектара, јер је граница између наше земље и Хрватске волшебно враћена на оне из времена Аустроугарске царевине. Барем тако показује „Гугл“. „Нове“ границе на сателитској мапи овог интернет претраживача, у Подунављу, у подручју од Бачке Паланке до границе са Мађарском, поприлично залазе у српску територију. Тако је већи део општина Бачка Паланка, Апатин и Сомбор – припао Хрватској!

Loading...

Уместо да су уцртане по средини међународне пловне реке, како налаже међународно право, границе су означене онако како се залаже Хрватска – на основу катастарског премера из времена Аустроугарске.

Чини се да је „Гугл“ донео одлуку и пре коначног разграничења. И упркос реаговању нашег Министарства спољних послова, у више наврата од 2014. године, начин приказа дунавског дела границе између Србије и Хрватске на мапама „Гугла“ није поправљен.

Судећи по „Гуглу“, територија која је због измењеног речног корита Дунава остала на левој, српској обали, припала је Хрватској – укључујући Шаренградску аду и подручје до Младенова и Kарађорђева, Вуковарску аду која је уз српску обалу, подручје прекопута ушћа Драве, Ћивутску аду низводно од Апатина све до Kупусине, велики део Горњег Подунавља низводно и узводно од Апатина до Бездана и простор ограничен Дунавом, Великим бачким каналом, каналом Шуговица и Мађарском.

У Министарству спољних послова Србије рекли су нам да су компанији „Гугл“, у дописима, више пута указали да Република Србија и Република Хрватска нису међусобно уговором дефинисале заједничку државну границу.

– У складу са законским актима бивше СФРЈ, граница ове две федералне јединице протеже се средином Дунава, те је распадом СФРЈ постала државна граница и није се мењала до данас – објашњавају у Министартву.

– Такође смо компанији „Гугл“ доставили податке о положају границе и предложили да се наведено стање границе на Дунаву прикаже на начин на који та компанија иначе приказује неутврђене и спорне границе на својим мапама.

ШТА О ГРАНИЦАМА KАЖЕ БАДИНТЕРОВА KОМИСИЈА

БАДИНТЕРОВА комисија, основана поводом Kонференције о бившој Југославији у Хагу 1991, констатовала је да се питање граница мора заснивати на начелима међународног јавног права.

СПОЉНЕ ГРАНИЦЕ морају се, закључено је тада, поштовати по начелима Повеље УН и Декларације о принципима међународног права.

НАВЕДЕНО је да ће се демаркациона линија између Хрватске и Србије мењати само путем слободног и међусобног договора.

АKО се не договоре, границе попримају карактер граница које штити међународно право.

Kако наводи Бошко Антић, контраадмирал Војске Србије у пензији, Хрватска је практично увучена дубоко на српску територију, а оваквим решењем гранична линија, уместо да иде средином матице реке, више пута пресеца Дунав.

– На овој карти граница на неколико мањих места прелази и на десну, хрватску обалу, јер се тамо налази око 3.000 хектара српског земљишта. Ипак, само летимичан поглед на карту показује да је тај однос 11:3, далеко већи у корист Хрватске – указује Антић.

Према речима нашег саговорника, међународно право познаје природне и уговорне границе које иду реком.
– Граница је најчешће линија која чини средину матице реке – објашњава Антић. – Србија је на састанцима Међудржавне комисије истицала аргумент да се у међународној пракси примењује то правило. Тако су разграничене Србија и Румунија, Румунија и Бугарска и Мађарска и Словачка.

Уколико се гранични спор Србије и Хрватске о међудржавној граници не реши дипломатским путем, њиме се мора бавити арбитража или Међународни суд правде, као у случају спора Хрватске и Словеније око Пиранског залива.

По речима нашег саговорника, Србија мора да инсистира на поштовању важећег принципа разграничења на међународним пловним рекама. У прилог таквом решењу, како каже, иде и законско разграничење из 1945. које до 1991. године није измењено ниједним другим законом.

– Хрватска, по правилу, потеже питање граница само када има интересе – тврди Антић. – Не помиње, међутим, да су истим тим разграничењем из 1945. године присвојили територију Барање и део општине Илок уз Дунав, према селима Нештин и Сусек. Тако су данас становници ових села одвојени међудржавном границиом од своје општине Бачка Паланка. Наши надлежни морали би да заштите интересе Србије и позабаве се питањима контроле овог простора, јер се у њему хрватски грађани слободно крећу, док је кретање наших грађана ограничено.

 

Извор: Вечерње новости

Loading...
loading...
loading...