Београд – Процес електронског управљања поробљеном Србијом и увођење електронске владе (Е-Говернмент), поверено је Ани Брнабић, сивој еминенцији геy ложе у Немањиној 11. На конференције невладине организације НАЛЕД, министарка Брнабић је најавила да „више неће бити папира, шалтера и печата“, чиме ће, наводно, живот напаћених грађана бити олакшан. НАЛЕД сива књига садржи 100 нових директива влади, са фокусом на процес електронског управљања. Израда адресног и централног регистра грађана ће заједно са електронским здравственим документима олакшати даљинску контролу поробљене нације и људских ресурса. О правим намерама електронског управљања становништвом, за Магазин Таблоид, пише Периша Рељић, сликар из Шумадије и грађански активиста.
Међу кључним наредбама влади Србије министарка је посебно издвојила израду адресног и централног регистра грађана, који ће знатно олакшати електронску управу становништвом. Једна од новина је и сервис „Е-инспектор“, који ће према најавама бити прекретница у борби против сиве економије.
У НАЛЕД-овом билтену под називом „Славимо реформе“, поред награде Зорани Михајловић и похвала амбасадора америчког Кајла Скота, те доскорашњег стечајног управника Мајкла Девенпорта, налази се и интервју сада већ бивше министарке, Ане Брнабић. Тамо је НАЛЕД-ов процес најављен као „уштеда пет милиона папира годишње“ увођењем електронске управе подразумева јединствену базу виталних државних институција: централног регистра социјалног осигурања, пензионог фонда, пореске управе, полиције, службе за запошљавање и министарства државне управе и локалне самоуправе.
За све то је наравно неопходна модернизација рачунарске опреме и одговарајућег софтвера, а пуком случајношћу се у добитној „комбинацији“ помиње још један члан фамилије Брнабић. Наиме, рођени брат бивше министарке и будуће председнице владе, Ане, Игор Брнабић, налази се на челу компаније „Ассецо СЕЕ“, која бележи највећи приход од продаје компјутерске опреме и програма „у региону“ југоисточне Европе.
Према подацима мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) компанија министаркиног рођеног брата „Ассецо СЕЕ“ је само у прошлој години имала приход од невероватних 32.600.000, евра! За оне са слабијим памћењем, прошла година је упамћена по пројектима биометријског пописивања новорођене деце („Е-беба“) и електронским здравственим документима.
Мењајући слободу за илузију демократије, грађани Србије су транспарентно реформисани у депо резервних људских делова Глобалистана.
Да би ствари биле јасније, овде је реч о томе да се најављеном изменом Закона о трансплатацији органа уводи термин „претпостављена сагласност“ донирања органа. Да би трговина људским органима била потпуно легалан процес, новим законом је, у члану 15, предвиђена могућност да се телесни орган понуди одговарајућем страном лицу или организацији – као што је рецимо холандска ЕуроТрансплант Интернатионал Фондатион.
Међународна корпорација Еуро Трансплант Интернатионал са седиштем у холандском граду Лајдену (Вербеекстраат 21) део је глобалне хоботнице тржишта људским телесним органима. Због ефикасности и већег профита од кључног је значаја да сви људски ресурси поробљених народа буду не само биометријски идентификовани, већ помоћу РФИД микрочипа и централног регистра грађана увек расположиви.
Реформа здравства у режији америчке привредне коморе АМЦХАМ ради што тачније пописа људских ресурса предвиђа и увођење обавезних скрининг тестова. Биометријска идентификација материнства задужена је за пописивање „Е-беба“, а електронско здравство и скрининг тестови за инвентарисање резервних људских делова Глобалистана.
Након трговине оружјем и наркотицима, траффицкинг људским органима је један од најуноснијих послова глобалне мафије. Према подацима УНОС (Унитед Нетwорк фор Орган Схаринг) цене људских органа су више него примамљиве за домаће „органско тржиште“: срце кошта 80,400 долара, једно плућно крило 73,100 долара, оба плућна крила (на снижењу: два за један!) 90,300 долара, јетра кошта 71,000 долара, а цена бубрега је „само“ 67,200 дилара.
Ружне њушке НАЛЕД-а су уједно и главни промотери изузетно профитабилне „хумане“ акције препродаје деце одузете од родитеља страним невладиним организацијама.
Септембра прошле године је израелска невладина организација Атид Хаиеладим приликом радне посете влади Србије договорила извоз српске деце у Израел! Да би ова мрачна „комбинација“ била што уноснија, донети су и одговарајући закони, којим је олакшано одузимање деце од родитеља.
НАЛЕД-ов билтен под именом „Славимо реформе“ је морбидна прослава напорног десетогодишњег рада на уништењу грађана Републике Србије и свих њених ресурса. Поред физичке и слободе говора, Срби су као поробљени народ изгубили право на породицу, морал, историју, образовање, личну имовину, а однедавно чак и власништво над сопственим телесним органима.
Централни регистри грађана и електронско управљање становништвом кључни су део глобалног пројекта јединствене светске владе. Невладина организација НАЛЕД као један од значајних пипака хоботнице новог светског поретка на овом простору, задужена је за биометријско пописивање људских ресурса окупиране Србије и електронско управљање поробљеним народом.
Америчка невладина организација Еуронет већ годинама обавештава своју централу у САД о стању рачуна свих грађана Србије. Захваљујући ангажовању ружних њушки из НАЛЕД-а, глобални систем „Великог брата“ ће помоћу РФИД микрочипова имати реал-тиме (у реалном времену) увид у све активности наших грађана и здравствено стање њихових телесних органа!
Досадашња ресорна министарка Ана Брнабић, пројектом електронске управе, завршава овај процес јединствене светске владе идеолога Римског клуба и покојног Збигњева Бжежинског, који укратко гласи: „…Ускоро ће бити могуће остварити скоро потпуну контролу над сваким грађанином и отварати досијеа, која ће садржати и најличније детаље о здрављу и понашању сваког грађанина. Ови досијеи ће стајати на располагању властима. Власт ће прелазити у руке оних који буду контролисали информације…“
Глобална агенда „жигосања марве“, убацивањем електронског чипа у тело, састоји се од три фазе: „…холдабле – wеараблес – имплантабле“. У првој (холдабле) фази чип се носи у „држаћим“ уређајима као што су таблет рачунар и паметни телефони. У другој фази чип постаје „носећи“ (wеараблес), што су електронска документа или уређаји са биометријском идентификацијом (банковна, здравствена књижица, лична карта).
Финална фаза „жигосања марве“ је убацивање електронског чипа у тело (имплантабле), а судећи по труду који улаже НАЛЕД – Србији је намењена улога „лидера“. Тачније, најгорег заморчића на коме ће све ово бити испробано.
Од целе бајке о демократији и људским правима, једина преостала слобода избора је РФИД микрочип у десну или леву руку.
То је, дакле, посао који Ана Брнабић мора да спроведе у што краћем року, без скупштинске расправе, без референдума, дакле, без сагласности грађана који ће бити, као у најпримитивнијим цивилизацијама, жртвовани у славу глобалистичког зла.
Чиме се бави НАЛЕД?
Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) је највећа приватно-јавна асоцијација у Србији која у свом чланству окупља око 200 компанија, локалних самоуправа и невладиних организација које, како у службеном опису стоји, „…раде заједно на стварању бољих услова за живот и рад у Србији“. Од оснивања 2006. године до данас, НАЛЕД је постао кључна адреса одакле се спроводи такозвани мониторинг регулаторне активности и мерења перформанси јавне управе.
У сарадњи са режимским институцијама и уз подршку међународних организација реализовао је преко 40 великих пројеката попут Цертификација општина са повољним пословним окружењем, Регулаторни индекс Србије (РИС), такозвана Сива књига, кампања „Питајте када“, Барометар прописа, Калкулатор трошкова пословања и многи други. Међу кључним партнерима НАЛЕД-а истичу се Делегација Европске уније у Србији, Фонд за отворено друштво (Сорош фондација)…
Рани радови Игора Брнабића
Дана 13. фебруара, 2014. године, а поводом продужетка спонзорског уговора фирме Ассецо СЕЕ, Фудбалском савезу Београда (ФСБ), шира јавност у Србији први пут чује за Игора Брнабића. Наиме, у малој агенцијској вести пише да се фирма Ассецо СЕЕ бави „информационим технологијама у Југоисточној Европи“. Игор Брнабић се те 2014. године представљао као „менаџер за кључне кориснике“ а поводом поменутог спонзорства, водио је разговоре са тадашњим председником ФСБ Славишом Кокезом и генералним секретар ФСБ Јованом Шурбатовићем.
Периша Рељић / Таблоид
