Недавно, чувена списатељица Ведрана Рудан је боравила у Београду „тајно“, односно приватно. Медијска пажња није била „жељени моменат“, али разговор је ипак обављен, и то у касним вечерњим сатима 23. јуна, кад је, што би она рекла, скапса притисла са свих страна и по дану и по ноћи…
Рекли сте да хоћете да говорите за новине само ако ћемо о осиромашеном уранијуму и о иницијативи “Испитивање последица НАТО бомбардовања” покренутој у Србији?
– Велика је ствар да је неко у Србији коначно ставио то на дневни ред. Додуше стидљиво, мало се о томе говори и пише. То је најврућа тема на овим просторима. Људи умиру попут штакора и у Хрватској и у Србији и на Косову, рак нас ждере. Бебе, дјецу, младе. Једина сам или једна од врло ретких, и тиме се поносим, која је начела у јавности ту тему. Говорим о томе од када је НАТО бомбардовао Србију. Клинтон је геноцидирао Србе на рате. Ни Хрвати нису боље прошли. Никад нећемо сазнати колико је бомби бачено у Јадран. Ипак, Срби и Албанци на Косову највеће су жртве. Клинтон, Господин Насмешени, учинио је то, а није трепнуо. Његов пријатељ, колега у злочину Тони Блер био је од 2014. па до 2016. Вучићев “саветник” за питај бога што. Вучић је тада изјавио да његове “савете” не плаћа Влада Србије него да Блерову савјетодавну агенцију финанцирају Уједињени Арапски Емирати. Блер је био превише паметан да би се указивао грађанима Србије, а познато је да је једном приликом посље “предавања” које је одржао Вучићевим министрима у Клубу посланика у Толстојевој улици побјегао кроз врата за послугу како би избјегао српске новинаре. Само српски и хрватски политичари, ипак је Хрватска у НАТО-у, могу пушити убојицама својих народа и то приказати као чин који ће наше народе одвести у боље сутра. Ни најболеснији ум не може замислити израелску владу која након Холокауста за савјетника позива неког од “угледних“ нациста. Не, не претјерујем. Неки су преживјели Холокауст. Осиромашени уран неће нитко.
Статистика говори о порасту…
– Истину нам нитко не говори. Ни у Хрватској ни у Србији не води се рачуна о здрављу обичних људи. Кад се разболи неко од политичара или ових који су се обогатили на отимачини, они се лече у најбољим светским клиникама. Мали људи чекају смрт у некој рупчаги која се зове “болница”. Здравство у Хрватској је у стравичном стању. Нема плахти, лијекова, зидови се руше пацијентима на главу, грађани сакупљају добротворне прилоге за лијечење дјеце, на зрачење се чека ли чека. Цветају приватне клинике, лекари одлазе из Хрватске, а наш министар здравства каже да болесницима више значи “један свећеник него двадесет лијечника”. Људи којима верујем кажу да ни у Србији није боље. Срби су живљи од Хрвата. Имају неки жар, овакав или онакав, умеју да излете на цесту, не само због ногомета, дигну глас… Чуди да сте се тако смирили.
Можемо ли рећи да сте у Београду тајно?
– Овде сам приватно. Волим Београд, уживам у удисању његовог зрака ма колико канцероген био.
У сваком случају данас је у Београд, на инаугурацију, дошла и Колинда Грабар Китаровић, ваша председница?
– Не знам како се службено тумачи њезин долазак. Ако нетко мисли да је у Београд стигла “Хрватска”, јако се вара. Колинда је Америчка Дјевојка, Вучићу је на ноге дошла “Америка”, не “Хрватска” што је за вас битније јер Хрватске ионако нема. Ипак, драго ми је да је била на инаугурацији. Нема апсолутно никаквог смисла да даље ратујемо. Ни вербално. Досадило је то и Србима и Хрватима, обичним људима. Пар дивљака који урлају по стадионима су само егземплари, додуше са високим коефицијентом употребне вредности у страначке дневнополитичке сврхе. Чујем да овај самит упоређују са Титовом сахраном. Докле иде људска глупост? Титова сахрана био је највећи скуп државника у повјести човечанства. Ни пре ни после ничег таквог. А та потреба, пре свега у медијима, да се обичну инаугурацију на којој није био чак ни Трамп пореди са историјским преседаном је невероватна. Србија је данас оно што и Хрватска, крхотина некад велике, моћне земље. Живимо у време доминације идиота, зато је таква успоредба могућа.
У каквом то времену ми живимо?
– Кад медији осећају потребу да надувају криве ствари, а о правим темама не говоре као да су се заветовали на ћутање. Имају своје спонзоре, своје кланове… њихови власници су слуге политичара, ови опет слуге других политичара док 90 посто људи, тј. обичан свет живи неоколонијални пакао.
Срби су живљи од Хрвата. Имају неки жар, умеју да излете на цесту, не само због ногомета, дигну глас… Чуди да сте се тако смирили
Западни званичници су рекли да је Вучић фактор стабилности у региону, својевремено су за Милошевића говорили да је гарант мира на Балкану…
– Чим Американци крену анализирати стање у неком делу кугле земаљске, нека тим грађанима драги бог помогне. Недавно сам прочитала у западним медијима да су Амери забринути због YУ простора и да миришу рат. Ако су они забринути, ти нема шта да бринеш – рата ће бити. Претпостављам да ће запалити Македонију, или Косово, БиХ… Кад Југославија опет плане, камо ћемо побјећи? У Сирију, Либију, Ирак, Тунис, Авганистан… Хрвати ће ту боље проћи јер тамо већ ратују. Живимо у паклу и може бит само горе. Нажалост, оба наша народа су лоботомирана. Не реагујемо ни на једну тему. Све гутамо. У Хрватској су били избори и људи су гласали за одређене опције и политичаре. Онда су се актери различитих профила ујединили у нешто десето. Чему гласање? И “десни” и “леви” само су борци за своје дупе. Нико се у Хрватској не буни због перверзних коалиција. У посљедње се вријеме појединце који се огласе преко Фејса, згрожени поступцима наших политичара, хапси и баца у затворе. Ускоро ће на робију сви који се успротиве будућој коалицији СДП-а и ХДЗ-а.
Мислите да је овде боље?!
– Не мислим да бисмо стање у Хрватској требали оцјењивати анализом стања у Србији. Ако је вама горе него нама, то значи да је нама боље него вама, што значи да је нама добро. Жалосна је то утјеха. Али читав свет се претворио у пакао, па не морамо бити баш толико фрустрирани. Лете у ваздух људи и мостови у Паризу и Лондону. Човјек није сигуран ни у најтврђим утврдама “демокрације”. Европљани су ужаснути “злочинима” којекаквих “терориста”, а занемарују да су земље Запада највећи терористи на свијету. Побисмо, ако смо и ми “Запад”, милијуне невиних широм свијета. Тко то каже, тко то лаже да Британац вриједи више од Авганистанца?
Није тајна да волите београдске књижаре, јесте ли завирили овога пута?
– Мени, грађанки Хрватске, београдске су књижаре споменици нулте категорије у које улазим пуна страхопоштовања. У Хрватској књижаре више не постоје. Издаваштво је цркло, осим неколицине издавача мафијаша који су у директној спрези са хрватским поквареним политичарима. Ти издавачи добивају лову од државе за своје “пројекте”, од те лове финансирају издавање срамотно скупих књига које им онда држава откупљује за библиотеке, па их опет плаћа. Након неколико мјесеци прескупе се књиге продају преко интернета по систему “пет за један”. Хрватска презире културу зато јер Хрватском владају дивљаци који нису у животу прочитали три књиге. Занимљива је та прича о “трагедији” која се догодила хрватским издавачима. Они као пропадају, стално траже лове, притом у својој кукњави никад не спомињу писца. Још им нитко није рекао да издаваштво без писца не постоји, да у Хрватској читача има, али да не желе читати бљувотине које величају “домољубље”, “богољубље”, “нациљубље” и остала “љубља”. Писци, сиромашни и згрожени оним што се у хрватској култури дешава шуте и моле бога драгога да им бар књига изађе иако знају да више не постоје мјеста гдје би се она могла купити. Хрватски писци су кукавице. Ни на памет им не пада да о томе проговоре. Понављам, теза да Хрвати не читају је лаж. Издавачи се у Хрватској понашају према писцима као према криминалцима који од њих желе, на правди бога, отети лову. Писац никад не зна шта је продато, када, да ли… Имам част и срећу што своје књиге објављујем у “Лагуни”. Незамисливо је да на овим нашим дивљим просторима постоји издавачка кућа која мени м е с е ч н о шаље извештај колико је књига продала. Месечно! У Хрватској то ниједан издавач никад није учинио ниједном писцу. Недавно сам сазнала да држава за хрватске библиотеке није откупила ниједан примерак моје књиге “Мушкарац у грлу” иако сам један од најпревођенијих хрватских писаца. Крајем године у Америци излази моја трећа књига, а пред који дан су ме контактирала чак три пољска позоришта која желе драматизирати моје књиге. Истовремено се откупљују којекакве монографије са фотографијама хрватских плажа, главни културни “селектор” у Хрватској је Златко Хасанбеговић, најпознатији хрватски усташки манекен. Не жалим се. Кад живиш и пишеш у таквој држави, часно је бити неоткупљен.
Која вам је књига најпродаванија у Србији?
– Тренутно „Ухо, грло, нож“. Одмах затим „Мушкарац у грлу“, а и друге добро иду. Нећу више објављивати књиге у Хрватској. Нека Хрвати купују моје српске књиге, ионаку су бар три пута јефтиније.
Тема будуће књиге?
– Однос родитељи-дјеца. Врућа тема. Најврућа. Дјеца расту, постају људи. Долазе нам главе. Родитељи продају властити кров над главом да би дјеци могли платити дугове код дилера дроге, деру себи кожу с леђа да би од ње њима могли сашити капут. Написат ћу књигу о томе да су нам наша деца највећи непријатељи и наша једина, безувјетна и доживотна љубав. Нажалост.
Извор: Татјана Њежић / Блиц.рс
