Говор са 66-те православне литије за спас Ваљевске Грачанице и за православну Србију!
Дуго сам размишљала како да вам се обратим а да то не буде опроштај. Знам да сам немоћна, и да нисам неко ко би могао да нешто промени али бар наду да оставим до следећег виђења.
Кад јуче ето обистинило се оно чега смо се плашили. Немањићка православна Србија, земља Светог Саве на чело парламента добија геј Хрватицу. Имамо Шиптарског лобисту за председника и хрватску лезбејку за премијера. Још само фали Хашим Тачи да дође за министра одбране а Харадинај у здравство па да коначно народ погледа у небо и каже Боже помози!
Јер заиста људи – чему ми још можемо да се надамо? Руси нас возају ко децу, једину помоћ од Путина добио је Вучић и то у виду подршке за изборе! О Западу не желим ни да говорим, јер од зла никада добро нисмо ни очекивали. Него смо опет баш како нас је савршено наш свети Владика Николај Велимировић описао изнад истока и запада – небески народ који помоћ неће добити ни са једне од поменутих страна – сем од Небеса.
Ваљда је зато Господ Бог и допустио овако велико понижење и овако велико страдање. И није то неки мој ванредно генијални закључак, већ нешто што су далеко мудрији од мене, па и прозорљиви старци говорили.
Да ли је ико могао пре само једне деценије да замисли да ће се параде срама овако слободно одржавати? Ја искрено да вам кажем ни у најгорем кошмару то нисам могла да замислим – а данас смо дочекали да нам на челу земље буде геј премијерка – пета геј премијерка у свету!
Али ето, ми смо напредна земља, модерна. Ови наши напредњаци гибаничарског менталитета мисле да је све оно што долази са запада боље. Пре би појели западно говно него српски кајмак, јер то је модерно. Па тако не само да желе да буду у тренду са западним светом, него и (на)предњаче у иновацијама.
Тако немојте да вас зачуди да нам за пар година земљом крену параде педофила. А не само да се сада већ поставља питање хоће ли имати ко да спречи те параде, него да ли ће нове генерације имати и трунку развијене свести о томе да је то погрешно будући да нам је министарство просвете потпуно скренуло и да децу од малена припремају на којекакве сексуалне девијације, злостављање, блуд и разврат, да их уче да је неприродна сексуална орјентација односно педерастија профитабилан избор – па ево и у самој поставци лезбејке за премијерку.
Нажалост, у овом тренутку државом владају најгори од свих. Пробрани по послушности, полтронству, способности да поднесу жртву ради шефа а не ради државе, склони марифетлуцима, корупцији, лоповлуку, необразовани или полуобразовани на школама где исти такви предају, те самим тим и неспособни да донесу напредак. И они одлично знају да су такви, а знају такође и да им је као таквима време ограничено и зато гледају да за то кратко време које им је дато на располагању покраду што више од државе, јер има још оних који једва чекају да поседају на њихова места, можда још послушнији, неодговорнији и грђи.
Зато вас молим само једну ствар – чувајте овог човека. Данас у Србији целој не постоји човек као он. И нико ко је овде није обичан. Кажу да овде међу нама има гомила чудака. Па хвала Богу. Радије ћу бити необични чудак него обична будала која гута свако смеће које јој овај врли нови свет подмеће.
Ова времена у којима смо се задесили да живимо, нити су сјајна, нити обећавају да ће бити боља. Раније нас је несрећа здруживала, окретала ка Богу, а данас нас несрећа и зло још више деле, да рођеног брата мрзимо ако он има а ми немамо, а камоли пријатеља. На Бога је мрзост огромна међу народом.
Многи ће се запитати колико је могуће утицати на децу и васпитање и променити нешто у временима када је материјална страна однела превласт над духовним и моралним вредностима. Могуће је, трудом и радом, али и примером. Ниједан посао који носи плод није лак, па тако ни овај.
Уосталом, ваља знати да цео свет почива на леђима неколицине праведника, те се тако не треба заносити идејом да је цео србски народ добар или да је могуће читаве генерације претворити у меритократе, довољна је само неколицина. Али неколицина најбољих од нас, одговорних, праведних, поштених и најзад спремних на жртву свакојаке природе, не ради шефа, већ ради општег добра, ради целе државе. Можда у овом тренутку таквих људи још увек нема, или једноставно не могу од количине муља и фекалија да испливају на површину – не треба због тога стварати слику потпуног безнађа и одустајати од Србије, јер ће они у једном тренутку свакако доћи до изражаја.
Зато је ова скупина нас овде око оца Антонија богатство незамисливо.
Овде се буди и православље, и свест, не само о вери, него и о дужности нас као грађана ове земље. Јер ми нисмо пали овде, ми смо овде рођени, ми смо нераскидиви део живе творевине и цркве и државе, ми смо њени делови тела, без нас ниједна од те две институције не би могла да функционише.
Молим вас зато да наставите да долазите, позивам и све оне који нису до сада долазили или који су из ко зна којих разлога престали да се врате, да дођу, да пробају да буду део ове истинољубиве дружине, јер у целом Београду, у целој Србији нема лепшег места него овде међу овим људима.
Ја сам то знала од самог почетка али тек сада истински осећам колико ће ми недостајати.
Извор: Весна Веизовић, ВасељенскаТВ
