Иако је био богат и уживао у благодатима живота, Јевтимијан је јео само једном дневно, и по заласку сунца. Имали су само само једног сина, овог Алексија који је када је одрастао, морао да се ожени. Пошто он то није желео, убрзо је напустио жену и очев дом. Отишао је лађом у Месопотамију, где се самом цару Авгару приказао лик господа, који је ту овековечен.
Поклонивши се том лику, обукао се у одело просјака и 17 година је живео испосничким животом, проведеним у молитви. Када се прочуло за њега међу људима, он се уплашио људске славе и кренуо је даље одатле. Желео је да отпутује у Лаодикију, али његова лађа је скренула са пута и он је завршио опет у Риму. Схватио је то као божји знак, тако да је отишао у кућу свог оца.
Нашли су га где лежи у кући, а из његовог лица сијала је светлост. Родитељи и жена која га је чекала 34 године, када су сазнали да је то он, беху опхрвани неизмерном тугом. После су се умирили када су видели, како га је господ прославио, јер су се над његовим телом дешавала разна чудеса. Додиром његовог тела, исцељивали су се многи болесници, а из његове главе потекло је свето мироточиво уље-миро.