Настојања Републиканског националног комитета да Трампу веже руке када је у питању Русија могло би да носи веома високу цену.
Иако је ова мера веома популарна у Америци, у Европи је наишла на жесток отпор, против које су се побунили чак и неки од најближих савезника Вашингтона, који су рекли да ће она наштети њиховим економијама и да неће седети скрштених руку.
И поред противљења савезника, амерички званичници су у уторак усвојили овај закон резултатом 419 према три, а Сенат би могао да гласа већ ове недеље. Администрација председника Трампа још није јасно рекла да ли ће и потписати спорни закон, али то можда неће ни бити битно. Сенат је већ ове годинеспровео сличан закон са 98 напрема два, тако да је врло вероватно да ће имати већину у оба дома Конгреса на коју вето не би могао да утиче.
Уколико предлог постане закон, Републиканска странка ће предузети прве кораке да ограничи односе Трампа са Русијом. Али проблем је што је сада Европска унија спремна да због тога казни Америку.
Раскол Европе и САД
Европа не би била против снакција само зато што се лидери водећих земаља уније противе, већ зато што једна ставка у новом сету санкција може да изазове катастрофу међу европским енергетским компанијама.
Новим закон тако би омогућио САД да санкционишу сваку компанију која је укључена у одржавање или развој руских енергетских цевовода. То би пре свега могло да спута изградњу огромног гасовода за природни гас између Русије и Европе, „Северни ток 2“, који је у власништву руског енергетског гиганта „Газпром“, али има и европске инвеститоре, пише „Воx“.
– Ако се наше забринутости не узму у обзир у довољној мери, спремни смо да поступимо на одговарајући начин у року од неколико дана. „Америка прва“ не може да значи да су интереси Европе последњи – рекао је у среду председник Европске комисије Жан Клод Јункер. Европа није срећна.
Шта Европа може да уради
Речи би могле лако да пређу у дела, а Европа има на располагању читав низ мера које би могла да спроведе. Како је навео „Ројтерс“, Европа би могла да потегне специјалне ЕУ регулације да се заштити од америчке политике, упркос мерама Светксе трговинске организације, или, што је опасније, да „забрани пословање са одређеним америчким компанијама“.
Ипак, да би се те мере примениле, неопходно је да свих 28 чланица да свој потпис, а то није сигурно да ће се десити. Чланице ЕУ из источне и централне Европе су мање заинтересоване за „Северни ток 2“, за који кажу да би Европу учинио још зависнијом од руског гаса.
