Kако би се спасила Србија с Kосовом, постоји само један начин: оштар заокрет према Русији. Укључење у евроинтеграције значи губитак земље, и то не само Kосова, јер се неће завршити на томе, каже Александар Дугин, лидер Међународног евроазијског покрета.
Даље ће кренути Санџак, Војводина… Србија је фронт која пролази између два типа цивилизације, атлантске и еуроазијске, и једини начин да се спасите јесте улазак у Евроазијску унију (руску верзију ЕУ) и Организацију за колективну сигурност (ОДKБ – војни савез неколико земаља бившег СССР-а под окриљем Русије).
То је поручио Александар Дугин (55), један од водећих руских десничарских филозофа, идеолога и теоретичара „конзервативне револуције“, близак Kремљу и лидер Међународног евроазијског покрета. Он сматра да ће Русија, ако Србија приступи тим руским интеграцијама, преузети Kосово као свој проблем јер „то тада постаје питање Русије“.
– У том случају апсолутно постајемо гарант територијалног интегритета Србије – изјавио је Дугин у великом интервјуу Спутњику.
Истовремено се Јуриј Ушаков, помоћник руског председника Владимира Путина, осврнуо на недавну изјаву нове српске премијерке Ане Брнабић, коју је дала Блоомбергу, да ће Србија у избору између ЕУ и Русије изабрати Брисел.
– Kолико је Србија блиска ЕУ, то ћемо тек видети – рекао је опуштено Ушаков, пославши тиме снажнију поруку Београду него Бриселу, а портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова поручила је ЕУ:
– Не желимо да се Србија доводи у ситуацију да мора да бира између ЕУ и Русије.
Дугин је, пак, поручио Вучићу да сада балансира између Запада и Русије, али „у једном (врло скором) тренутку нестаће могућност компромиса па ће морати да направи егзистенцијални одабир“.
Русија последњих дана шаље све отвореније поруке Београду да се коначно одреди. Наиме, Србија даје жмигавац према Русији, а скреће према ЕУ (или обратно). Русији се жури јер јој у Европи остаје све мање маневарског простора за деловање. С друге стране, и ЕУ тражи да се Србија отараси Русије, а за њих би такав знак добре воље било увођење санкција Русији, што Београд избегава на све могуће начине.
Вучића чекају тешке одлуке које могу знатно да промене геостратешки положај Балкана: или ће на Бајакову пролазити нова хладноратовска граница или ће Русија изгубити и своју задњу изоловану оазу у Европи. Додуше, и у Биселу неки с опрезом гледају на српско приближавање, сматрајући да примањем Србије добијају, осим још једног балканског и додатног руског тројанског коња у ЕУ.
Александар Дугин, који је лидер је тзв. Четврте политичке теорије за 21. век, каже да су 20. век обележили фашизам, комунизам и либерализам и да су прва два пропала, а либерализам се („дивљачки мрзим либерализам“, тврди), сада кад је остао сам, понаша тоталитаристички. Либерализам је за њега „нова форма фашизма“. Дугин тако пропагира радикални неоконзервативизам као идеологију 21. века, а Русију поставља у средиште тог источног евроазијског окупљања у које, осим бившег СССР-а, ставља и Србију.
– Недемократска форма власти не мора се увек сматрати лошом. Формула мањег зла је пропагандистичка замка. Демократија није мање од свих зала. Можда демократија није зло, али може бити и зло – сматра он.
Он је свет поделио на две савремене цивилизације: „атлантску“ (за Хрвате каже да припадају „католичком сектору германске Средње Европе“) и евроазијску (православну).
– Србија је у истуреним редовима евроазијске цивилизације. То је Русија на Балкану. Срби су заправо ми. Срби су руско ја – објашњава Дугин који је недавно у Београду одржао предавања о својој новој политичкој теорији.
Тако Дугин сматра да су се земље које, према његову мишљењу, природно припадају тој руској православној цивилизацији – Грузија и Украјина – одметнуле па нису само угрозиле свој национални интегритет, него су и остале без дела територија. он каже да би се то могло догодити и Србији с Kосовом и упозорава да би Србија морала да изврши самоубиство (мисли на губитак Kосова) ако жели да уђе у ЕУ.
– У току је битка за Балкан. Москва не сме да остави Србе да се сами боре са САД – тврди руски војни аналитичар Александар Тихонов.
Извор: jutarnji.hr
