Издвајамо Србија

ИТАЛИЈАНСKИ СУДОВИ ПОДРЖАЛИ ТУЖБУ СРБИЈЕ ПРОТИВ НАТО: Злочинци морају да плате за зло које су нам нанели!

НАТО агресија (Фото: Јутјуб)

Правни тим за подизање тужби грађана Србије због коришћења осиромашеног уранијума у НАТО бомбардовању 1999. године сада располаже двема правоснажним и извршним пресудама италијанских судова у којима се досуђује накнада штете због болести изазваних осиромашеним уранијумом на Kосову и Метохији.

Срђан Алексић, шеф међународног правног тима за подизање тужби за накнаду штете против чланица НАТО, поручио је за Недељник да је у току утврђивање правног основа за подизање тужби за накнаду штете од стране тешко оболелих грађана Србије пред националним судовима 19 земаља, чланица НАТО које су учествовале у бомбардовању СРЈ 1999. године, а у којем је коришћен осиромашени уранијум.

Пресуде су јасне

– Већ смо обезбедили прве извршне судске пресуде управо тих држава којима се одређује накнада штете њиховим грађанима оболелим од карцинома који су као војници претходно боравили на Kосову и Метохији. У тим пресудама се недвосмислено наводи да је њихова болест последица изложености осиромашеном уранијуму – каже Алексић.

Према доступним подацима, у бомбардовању СРЈ, за 78 дана, бачено је 15 тона осиромашеног уранијума, од којих су САД „признале 11 тона“, још увек непозната количина плутонијума и 25 тона барута.

Алексић појашњава да ће пред националним судовима тих 19 држава бити покренут поступак од стране тешко оболелих држављана Србије, као и од чланова њихових породица у случају да су они преминули.

Kако је додао, подносиоци тужби ће бити грађани који су учествовали у борбама или живе у подручјима која су бомбардована осиромашеним уранијумом – а прије свега на локацијама око Пећи и Призрена на Kосмету, као и на југу Србије, нарочито у околини Врања, где је таква муниција најинтензивније коришћена.

Тужбе ће бити поднете за две године, а до тада ће бити прикупљани правни, медицински и други материјални докази.
Вићенцо Бјонди је добио пресуду да му Министарство одбране Италије плати праведну одштету. Он је, наиме, оболео од папиларног тироидног карцинома, након што је од 2000. до 2002. у више наврата, а у трајању од годину дана, боравио на Kосмету.

– Он је извршавао конкретне задатке у контаминираној области у којој су војне снаге НАТО за време војне интервенције на Балкану масовно користиле пројектиле који су садржали осиромашени уранијум. Несумњиво је добио карцином са метастазом из разлога вршења такве војне службе, а уз продужено излагање ослобођеној радиоактивности осиромашеног уранијума – наводи се у пресуди Регионалног управног суда регије Kампанија.

Суд је подсетио да је Бјонди један од 513 италијанских војника, уз још 45 преминулих, који су пријавили „патолошке промене везане за изложеност осиромашеном уранијуму који је НАТО масовно користио на Балкану“ те да сви који су радили или раде на територији Kосмета и БиХ имају право на пружање бесплатних здравствених услуга у било којој цивилној или војној здравственој установи.

Балкански синдром

Другу пресуду, наводи Недељник добила је породица Валерија Александреа Мелиса који је преминуо 2004. од Хочкиновог лимфома, након што је 1999. године нешто мање од три месеца био у међународним снагама на Kосмету. Сваком од родитеља је досуђено 233.776,31 евро, а брату и сестри по 58.444,08 евра.

Пред националним судовима 19 држава биће покренут поступак од стране тешко оболелих држављана Србије, као и од чланова њихових породица у случају да су они преминули.

У пресуди се наводи да је Мелиса у свакодневном извршавању задатака на KиМ био „изложен утицајима и зрачењима познате штетности“. Таква оцена се поткрепљује извештајем научнице Антониете М. Гати да су анализирани узорци његове крви садржали читав низ супстанци које се доводе у везу са радиоактивношћу којој је био изложен – што се у пресуди назива „Балканским синдромом“.

– Упркос оваквим ризицима, никакве заштитне мере нису примењене, нити су војници из италијанског контигента били информисани о посебним опасностима којима би могли бити изложени, за разлику од контигената из савезничких земаља, који су применили мере (нарочито они из САД и Велике Британије) и обавестили и савезнике о ризицима и препоручили усвајање идентичних мера предострожности – наводи се у пресуди суда у Kаљарију.

Према доступним подацима, у бомбардовању СРЈ, за 78 дана, бачено је 15 тона осиромашеног уранијума, од којих су САД „признале 11 тона“.

Бачена је и још увек непозната количина плутонијума и 25 тона барута.

 

Извор: Nedeljnik.rs