Издвајамо Србија

НА КОСОВУ СЕ РАЂА ВИШЕ СРПСКИХ БЕБА НЕГО АЛБАНСКИХ: Приштина их не признаје! (ВИДЕО)

Српске породице са Kосова „претекле“ су албанске по бројности деце у породицама, где према расположивим подацима има све више српских породица са по шесторо деце, док је просек троје деце по породици.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Према званичним информацијама Kлиничко-болничког центра Приштина, са измештеним седиштем у Грачаници, наталитет српске заједнице на Kосмету значајно расте. Томе у прилог говори и податак да се у породилишту у Пасјану, у коме живи око 1.500 људи, у последње две недеље родило 14 здравих беба – једанаест девојчица и тројица дечака. Међутим, Албанци не желе да послератној генерацији Срба признају српска документа јер не поседују Унмик број, нити да издају документа која важе на Kосову на основу српских документа, мада ниједан закон то не спречава.

На Kосову тренутно живи око 200.000 пунолетних особа, рођених у јужној српској покрајини, које не могу да добију косовско држављанство. Од тог броја, близу половине је српске националности.

Иначе, предуслов да се добије тзв. држављанство Kосова је поседовање личног броја, односно да су грађани убележени код Унмика или да имају њихову стару личну карту. Тренутно, да би остварили право на тзв. држављанство Kосова, морају пре тога да остваре право на њихова лична документа, чиме стичу и право гласа. Тренутно, за ово је потребно доставити минимум 12 до 13 докумената којима доказују да су рођени на Kосову, али и да имају пребивалиште на Kосову.

Процедура добијања косовских докумената је врло напорна и спора и мимо ње се не може добити држављанство. Ово је превасходно проблем за Србе који живе на северу Kосова, где и има највише Срба што им добрано отежава интеграцију у друштву. Милан Радојевиц́, заменика министра унутрашњих послова Kосова каже за Спутњик да се иза свега крију и други мотиви.

– Са друге стране, њима и није у интересу да нам омогуц́е да дођемо до тих докумената јер би то показало да на Kосову има више Срба него што они приказују – наглашава Радојевић.

За Србе је то посебно важно јер се на јесен одржавају локални избори, који за српску заједницу имају много већи значај.

Према тренутном закону о косовском држављанству, генерација младих људи која не испуњава никакве услове за добијање држављанства могла би да гласа на предстојећим локалним изборима. Проблем је и у томе што је документа која сада имају Срби на Kосову, а која су издата након 1999. године, косовска влада прогласила неважец́им.

Џевдет Хаџиу, из Одељења за цивилну регистрацију административне канцеларије Северна Митровица, тврди да стварног проблема нема и да је ствар само у спорој администрацији због великог броја захтева.

– Особе које су рецимо навршиле 18 година, а немају лични број издат од Унмика, треба да напишу захтев за добијање косовског држављанства. За децу рођену од 1999. године наовамо постоји процедура за то. Оно што је важно је да они у оквиру докумената која попуњавају треба да наведу пребивалиште на територији Kосова. Једини проблем је што је сада велика навала и службеници не могу све да постигну – каже Хаџиу, нерадо признајући да добра већина оних који имају тај проблем припада српској заједници.

На територији Kосова и Метохије, укључујући север, живи око 150.000 Срба. Узимајући у обзир да су српске породице са Kосова „претекле“ албанске по бројности деце у породицама, где према расположивим подацима има све више српских породица са по шесторо деце, док је просек троје деце по породици, постаје јасно зашто Албанци не желе Србима са Kосова тако лако да признају да постоје.

Статистика са краја 2015. године говори да је те године склопљено 15.000 „српских“ бракова или 25 одсто више него 2000. године. А према званичним информацијама Kлиничко-болничког центра Приштина, са измештеним седиштем у Грачаници, наталитет српске заједнице на Kосмету значајно расте.

Тако је, према последњим подацима, наталитет Срба на Kосову и Метохији повећан за десетак одсто у централном делу Kосова, осам одсто у северном и око 12 одсто на подручју Штрпца.

Процена је да ако се наталитет и даље буде повећавао тим темпом, треба очекивати да ће се и број Срба повећавати, посебно у северном делу Kосова и на подручју Штрпца и Kосовског поморавља. Интересантно је да је број рођене српске деце последњих година порастао и у пећком округу.

 

Извор: Telegraf.rs / rs.sputniknews.com