Регион Србија

НОВЕ ТРЗАВИЦЕ ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И МАКЕДОНИЈЕ Зашто Дачић мисли да смо БУДАЛЕ

Косово, црква, нова власт, међусобна нетрпељивост, име државе – прегршт је разлога због којих Србија и Македонија у последње време имају прилично затегнуте односе.

 

Нетрпељивост као да не крију ни македонски ни српски политичари, а последњи такав пример, додуше више верски него државни, односи се на реакцију Српске православне цркве (СПЦ) о прослави Илиндана, Дана Републике Македоније, у манастиру Прохор Пчињски. Наиме, како је у понедељак објавио „Ало!“, питање је да ли ће СПЦ дозволити македонској делегацији да овај датум обележи у манастиру који се налази на територији Србије.

Међутим, као стални проблем, без обзира на то што је прошло већ неколико година, појављује се македонско признање Косова које, по свој прилици, Србија Македонији никада неће опростити.

Честе су изјаве српских политичара, међу којима предњачи потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, да се, када је реч о Македонији, не осврне на то што је ова држава признала независност Косова, као ни на то што је подржала његово чланство у Унеско.

– Ја једва чекам када ће се појавити у међународним организацијама неки став који је важан за Македонију, за Црну Гору, па ћемо да видимо како ће се Србија поставити – рекао је Дачић почетком године, говорећи о томе како призање Косова и подршка његовом чланству у Унеску „оптерећују односе Србије са суседима“.

Дачић: Ми смо будале

Дачић је и тада, али и након тога у неколико наврата, говорио да је Србија погрешила што је ту земљу признала под њеним уставним именом, „јер је она признала Косово“.

– Цела Европа и свет користе назив Бивша Југословенска Република Македонија, а ми смо нашој браћи Грцима ударили шамар и сад очекујемо од Грка да они не признају Косово, а Македонију смо признали вређајући Грке, а они (Македонци) увек гласају за Косово. Ја морам да кажем да смо будале. – рекао је својевремено Дачић, а пре неки дан поновио слично.

Чему трзавице када је званично све ОК

Без сваке сумње Косово, али и однос СПЦ са македонском црквом, два су од неколико проблема који постоји на релацији две земље. С тим, што се тиче овог другог, како за „Блиц“ каже директор Центра за регионализам Александар Попов, „то је црквени, а не верски проблем“.

Осим тога, мало шта је у билатералним односима Србије и Македоније спорно, па се с разлогом поставља питање – чему несугласице, „прозивке“ и трзавице.

– Две земље немају нерешених питања, тако да је ово апсурдна прича о нашој спољној политици, јер нема баш неког рационалног објашњења за заоштравање односа – каже он.

По његовом суду, ни признавање независности Косова, ни то што је Македонија гласла за чланство КиМ у Унеско, нису разлози за „захлађење“, јер су то ствари које су се десиле пре две и више година, и преко њих се прешло.

– Све то је урадила влада Николе Груевског, са којом је Србија имала добре односе – прича Попов.

И заиста, прошла македонска влада је била у прилично добром односима са српском, па су чак одржаване и заједничке седнице. Међутим, ствари су се сада промениле а, према мишљењу Попова, томе је допринела и промена режима у Македонији.

Промена власти, промена политике

– У Македонији и Србији су на власти биле странке са истим предзнаком народњачке, односно ВМРП-ДПМНЕ и СНС. Оне су сличне по моделу управљања, без владавине права, са обиљем демагодије, урушавањем институција… Додуше, код нас је све то у блажој варијанти. Биле су „братске партије“, али сада је дошла друга гарнитира на власт, социјал-демократска, која није блиска СНС, и одмах је почело варничење – прича Попов.

Демаркација – потенцијални проблем

Он истиче да Србија и Македонија малтене немају спорних питања, и да најмање анимозитета има између Срба и Македонаца.

– Међутим, оно што у перспективи може да буде озбиљан проблем за односе две земље јесте демаркација границе између Косова и Македоније – истиче он.

У претходном периоду између Србије и Македоније било је свега, од тешких речи, до извињења и руковања.

Тако је, непосредно након што је изабран, први човек манедонске владе Зоран Заев коментарисао да су Срби и Македонци братски народи, али да је у Србији на власти „националистичко руководство“ Александра Вучића.

Како ће гласати Македонија?

На то је, очекивано, реаговао Вучић, који је казао да га не интересују увреде које му је упутио Заев, и поручио да ће судити по делима – како ће се Македонија поставити када буде ново гласање за пријем Косова у чланство у Унеско, што би можда могло да се протумачи и као опомена српског председника.

Након тога, дошло је до извињавања и „пеглања односа“, па и до заједничких разговора и сусрета и у Бриселу, али и пре десетак дана у Трсту, где се Заев састао са српском премијерком Аном Брнабић.

Такође, као проблем у односима две земље појавило се и то што је саветник у амбасади Србије у Скопљу и официр БИА Горан Живаљевић био је у Собрању Македоније у време упада насилних демонстраната 27. априла ове године, због чега је амбасадорка Србије у овој земљи била позвана на разговор у МСП Македоније.

Можда би све ово и прошло, да се у међувремену није поново огласио српски шеф дипломатије Ивица Дачић који је рекао да је Србија погрешила што је признала Македонију под њеним уставним називом.

То би се могло протумачити и као гест према домаћину пред којим је то рекао – његовим грчким колегом Никосом Коциасом, имајући у виду да Македонија и Грчка годинама воде спор око имена. Дачић се, међутим, ту осврнуо и на однос ове земље према Косову које је, „рак рана“ српских власти.

Извор: Blic.rs
Loading...
loading...
Loading...